Da li vam je dobro kad pročitate sledeće naslove? „KAD PROTUTNJI OLUJA IZ HRVATSKE, POSLE TOGA STIŽE PAKAO! RHMZ izdao upozorenje za celu Srbiju: Evo kada stiže novi talas OPAKE VRELINE“. Ili „STIŽE LEDENI OBRT! Spremite se, nad Hrvatskom se nadvijaju CRNI OBLACI, jak grmljavinski sistem već je blizu Slovenije, a to znači samo jedno: OLUJA NAS NEĆE MIMOIĆI!“
Plašenje vremenskom prognozom – klimatske promene gore od nuklearnog rata
I tako iz dana u dan, čitavog leta idemo iz paklenih vrućina u ledeno doba preko biblijskih potopa i ostalih meteoroloških kataklizmi kosmičkih razmera. Naslovi vremenskih prognoza neretko nam sugerišu da ne izlazimo na ulice, tako da je pitanje dana kad će nas utešiti rečima da zagrlimo najbliže i sačekamo neizbežni kraj sveta.
Bez obzira što je u poslednjih godinu dana sve izvesnija priča o potencijalnom nuklearnom ratu, stratezima Zapada su izgleda na prvom mestu kataklizmičnih scenarija – klimatske promene, odnosno globalno zagrevanje.
A to nam slikovito pokazuje izjava američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da nuklearni rat nije gori od klimatskih promena koje „predstavljaju egzistencijalni izazov za sve nas“.
Održavanje politike straha
Apokaliptični naslovi o vremenskoj prognozi koriste se pre svega za održavanje politike straha što je osnovni koncept, jer uplašen čovek može lako da se kontroliše, kaže za Sputnjik spoljnopolitički komentator i publicista Siniša Ljepojević. Reč je o istom projektu čiji je deo bio i korona virus a sada se ljudi plaše vremenskom prognozom, dok se sa druge strane pokušava prikriti upotreba klimatskog oružja.
Zapad već dugo razvija klimatsko oružje iako je to zabranjeno Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 1977. godine, ali to ga ne sprečava da nastavi da ga razvija i što je još gore, da ga upotrebljava.
Kroz širenje straha od vremenskih neprilika pokušava se sakriti da je klimatsko oružje uveliko u upotrebi i da ono može da koristi ne samo prirodno stanje vremena nego može i da stvori veštačko vreme, kao u slučaju velikih suša, kiša i generisanja oluja, objašnjava Ljepojević.
„Mi smo videli u poslednje dve nedelje da su tropske oluje generisane sa Alpa. Stvarno je apsurdno da Alpi mogu da generišu tropsku oluju, ali klimatsko oružje može da izazove snagu tropskih oluja i sa tog područja. Istovremeno postoji i treći nivo korišćenja te situacije a to je da je Zapad u velikoj meri koristio klimatsko oružje u Ukrajini minule zime, tako da je sprečio jake prirodne zime u tom delu i sada hoće da kažu da je to jednostavno neki prirodni proces u smislu da se klima menja. Sve su to delovi jednog relativno starog veštačkog projekta – projekta klimatskih promena.“
Klimatske promene – bezočna istorijska prevara i pljačka
Priče da su klimatske promene najopasnija stvar za život ljudi su instrument za održavanje politike straha, ali su i istovremeno pokušaj kontrole drugih zemalja, jer zemlje koje navodno izazivaju klimatske promene, po mišljenju Zapada moraju biti kažnjene.
Reč je o istorijskoj obmani i pljački pošto se putem standarda koje je Zapad preko agencija Ujedinjenih nacija uspostavio pokušavaju kazniti zemlje koje navodno krše pravila klimatskih promena, odnosno one moraju da plate velike kazne.
Od novog ledenog doba do globalnog ključanja
U poslednjih nekoliko godina prosečne temperature vazduha padaju što nam pokazuje da su priče o globalnom zagrevanju bezočna manipulacija koju nam prodaju takozvani eksperti koji pričaju potpune laži, do te mere neverovatne da prosečan čovek ne može da veruje da se to događa.
„Naravno, klimatske promene postoje oduvek, naš naučnik Milutin Milanković je to teoretski objasnio, a kasnije se razvojem tehnologije to i dokazalo, ali to više niko ne spominje. Podsetio bih da je instrument klimatskih promena počeo onog časa kad je bilo jasno da moć Zapada opada. Prva klimatska komisija je osnovana u vreme Ričarda Niksona 1972. godine kad su javne finansije bankrotirale u Americi. I onda se tražio način, pošto privreda nije toliko jaka, kako da se zadrži kontrola nad narodom i ostalim delovima sveta, kao što je to recimo pokazao korona virus. Doduše, u to vreme se narod plašio da ćemo ući u ledeno doba.“
A onda je ta priča propala, a kad je došlo do još veće krize moći Zapada devedesetih godina ledeno doba je prešlo u globalno zagrevanje, da bi danas generalni sekretar UN izjavio da imamo globalno ključanje.
Plaćamo tajni porez za ekologiju
Međutim, nevolja sa tim pričama je, primećuje Ljepojević, što većina javnosti ne veruje u njih i ne postoji podrška za taj projekat, iako njegovi tvorci pritiskaju vlade koje su njihovi klijenti. To međutim ne znači, dodaje on, da će globalistička elita, finansijska i politička odustati od toga, pošto im ništa drugo nije preostalo osim narativa o klimatskim promenama i seksualnim manjinama.
Projekt klimatskih promena mora imati svoje izvršioce a to su, ističe Ljepojević, ogromna mreža takozvanih zelenih i ekoloških organizacija koje su vrlo bogate bez obzira što često znaju biti apsurdne.
„Banke su uključene u to pošto one imaju najviše koristi zato što u svakoj ceni struje, u ceni bilo kog proizvoda ima taj takozvani tajni porez za ekologiju. To je strašan biznis. Mi sve plaćamo skuplje, ne samo u Srbiji nego i u celom svetu, barem zapadnom, da bi se opravdala borba za planetu. Deo toga je i klimatsko oružje koje se koristi za ugrožavanje useva, za promenu lokalnih klima da bi neke zemlje došle u situaciju da nemaju hrane, tako da je i hrana postala instrument vladanja nad drugim ljudima“, zaključio je Ljepojević.