Zemlje Evropske unije su prema sukobu u Ukrajini zauzele američki stav i kroz tu svoju zastarelu optiku gledaju i ostatak sveta, ocenjuje naš sagovornik. Međutim, dodaje on, gledajući Bliski istok, Amerika nema više tako tesne odnose sa Saudijskom Arabijom, odnosno, sve ono što se dešava u Saudijskoj Arabiji nije više podložno američkoj kontroli. U taj kontekst stavlja i samit o rešavanju situacije u Ukrajini 5. avgusta.
S druge strane, Bušatlija kaže da su Saudijci s Rusima napravili sporazum kojim je Rusija postala članica Opeka plus. Drugo, dodaje on, pomirenje Saudijske Arabije i Irana nakon 700 godina je potez za koji moramo da budemo svesni da će promeniti ceo svet.
U ovakvim okolnostima, kako kaže Bušatlija, mogu se organizovati i razni sastanci, pa i bez ruskog prisustva, ali teško da se na njima mogu doneti bilo kakve odluke na štetu Rusije, ali i na štetu arapskih zemalja.
„Ja sada ne vidim zemlju u svetu koja je spremna da pokvari svoje dobre odnose sa Rusijom“, rekao je Bušatlija.
BRIKS - udruživanje po novim pravilima
BRIKS je očita promena geopolitike, ocenjuje naš sagovornik, jer je uvedeno nešto što rastavlja geopolitiku od geografije. Stvaranjem BRIKS-a ta geopolitika više nema ni isti karakter. Pokušaj Amerike da uradi nešto slično propao je nakon Drugog svetskog rata zato što to nisu mogli da urade bez upotrebe sile. BRIKS u stvari dokazuje, naglašava Bušatlija, da može da se napravi neka interesna zajednica, a da niko nikoga ne siluje.
„Čak je vrlo jasno definisano da su to neke interesne asocijacije čiji su interesi u stvari nacionalni interesi koji se ispoljavaju tako da treba da se sarađuje s drugima. BRIKS je asocijacija pet zemalja koje imaju velike resurse – neke imaju humane, a neke prirodne. Što se Srbije tiče, naviše što možemo da postignemo u takvoj asocijaciji jeste da budemo promatrači“, kaže Bušatlija.
Dekolonizacija Afrike
Istovremeno, svedočimo i intenzivnom procesu dekolonizacije u nekim afričkim zemljama koja se u ovom obimu pojavljuje prvi put. Jer koliko god su te zemlje dosad uspele da pobegnu od upravljanja britanske, francuske ili američke administracije, one su ipak ostale vezane za njih. Jedan deo Afrike npr. nije imao pravo da pravi svoje novčanice već su to za njih radili Francuzi uz proviziju. Sada se takva situacija menja.
„Važno je shvatiti da je Afrika velika teritorija sa samo milijardu i po stanovnika. Po prirodnim resursima ravna je Rusiji ali je to ambijent koji je jako daleko od razvijenosti ali koji može da se razvija jako brzo. Sada se prvi put u istoriji susreću s time da mogu da uđu u ozbiljne projekte bez političkih i novčanih pritisaka . Vide da ne moraju da prihvate dolar kao jedini izlaz, da lakše dišu. Prva zemlja koja je došla na istočnu obalu Afrike je Kina koja je celom dužinom te obale sagradila autoput. Nisu bili konsecionari i razvijali su ga o svom trošku, a sebi su otvorili mogućnost da njihova roba vremenom prodre u južni deo Afrike u kojoj su kasnije razvili svoju mrežu“, objašnjava Bušatlija.
Kako Rusija pomaže afričkim zemljama
Rusija s druge strane, prema mišljenju našeg sagovornika, samo poboljšavanjem tehnika za eksploataciju resursa može da pomogne afričkim zemljama. Druga bitna stvar je što su u Africi do nedavno imali samo primarnu obrade nafte, a od kako je Rusija tamo prisutna već se pojavljuju mogućnosti da same proizvode svoje derivate i trguju sa njima na svetskom tržištu.
„Afrika će u saradnji sa Rusijom sigurno dobijati nove tehnologije i u rudarstvu i u energetici. Rusija je čak spremna da isporuči Nigeru atomske centrale koje plove, koje su Rusi razradili na Arktiku. Njena prednost je što može da ide tamo gde je struja neophodna“, ističe Bušatlija.