I u srpskim bioskopima ova dva filma beleže veliki uspeh, a filmski kritičar Dragan Jovićević za Sputnjik kaže da nije čudno da su se pojavili u istom trenutku, jer su studiji računali da će oba filma privući pažnju svojom različitošću:
„Pokazalo se da su bili u pravu. Ali ono što je zajedničko za ove filmove jeste neverovatna kampanja koja im je prethodila. Potpuno nova kampanja je bila veliki test jer filmovi od korone naovamo uglavnom propadaju“.
„Barbi“ – priča o savremenoj ženi i njenom nesnalaženju
Jovićević konstatuje da su i „Openhajmer“ Kristofera Nolana sa Kilijanom Marfijem u ulozi jednog od najvećih i najkontroverznijih naučnika svih vremena i „Barbi“ Grete Gervig sa Margo Robi i Rajanom Goslingom u glavnim ulogama, mnogo više komercijalni nego što zadovoljavaju umetničke domete:
„Barbi je jedna čudna intervencija u vremenu vlog kulture gde je izabrana priča o lutki nadograđena pa ona zapravo živi u dva vremenska sistema i u tim paralelnim dimenzijama vidimo kako se snalazi, odnosno ne snalazi, što zapravo treba da bude slika različitih verzija savremene žene i njihovom nesnalaženju u modernom svetu muškaraca, mačizma, nove kulture i tehnologija koje su prevladale“.
„Openhajmer“ – priča o sadašnjem trenutku
„Openhajmer“ nas, napominje Jovićević, vraća u prošlost da bi nam ispričao priču o sadašnjem trenutku i konstantnoj pretnji atomskom bombom:
„Film je urađen u maniru klasičnog biografskog filma, u narativnom smislu. Nolan je odlučio da mnogo toga stavi u film, čime ga je, mislim, opteretio. Centralni deo filma o razvoju atomske bombe i tome kako je odlučeno da ona bude bačena na Japan je prosto briljantan. Taj deo je najveće težište filma i razlog zašto publika treba da ga gleda. Sve ostalo – biografski podaci, suđenje Openhajmeru na kraju filma - ostaje malo konfuzno i više lokalno kao da je rađeno za američku publiku“.
Odlično izabran trenutak za oba filma
Veliki uspeh filmova „Openhajmer“ i „Barbi“ u bioskopima širom sveta, uključujući i Srbiju, Jovićević pripisuje i temama i odličnoj marketinškoj kampanji.
„Producenti su jako dobro procenili trenutak kada će 'Openhajmer' pustiti u bioskope. Mi poslednjih godinu i po dana živimo u konstantnoj pretnji atomskom bombom. Sukob u Ukrajini je pokrenuo mnoga pitanja - ko ima atomsku bombu, u kom trenutku može da se aktivira. Tematsko određenje tog filma je zainteresovalo publiku da prosto vidi kako je došlo uopšte do razvoja atomske bombe, tako da je taj film precizno pozicioniran baš za ovu kalendarsku godinu“.
„Barbi“ je pak priča, smatra Jovićević, koja je mogla da se desi u svakom trenutku:
„Međutim pokazalo se i u ovom slučaju da su producenti dobro odabrali trenutak, godinu u kojoj se pokreću mnoga feministička pitanja i pitanja vezana za vlog kulturu - novu kulturu današnjice koja je spojena sa pop kulturom“.
Jedan ne isključuje drugi
Retko se dešava da dva filma sa ogromnim potencijalom budu puštena u istoj nedelji.
„Intenzivno ovih dana pratim na društvenim mrežama da ljudi odu u bioskop i pogledaju oba filma. Jedan film ne isključuje drugi – ukoliko se umorite od teške priče koju donosi 'Openhajmer', tu je 'Barbi' da vas malo opusti. Mislim da su producenti računali da oba filma zadovoljavaju ogroman korpus publike koja bi gledala i jedan i drugi. Da su pustili dva tematski slična filma teško da bi uspeli. Ovako, publika filma 'Barbi' bi sigurno pogledala 'Openhajmer' i obratno“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.
Jovićević očekuje da će ovi filmovi obeležiti 2023. godinu:
„Oni su prikazani tačno na sredini godine, a svedoci smo štrajka u Holivudu koji je mnoge filmove odložio. Mnogi filmovi su 'na ledu' i nije još sigurno kada će biti prikazani u bioskopima tako da je teško govoriti o sudbini ostvarenja najavljenih za drugu polovinu godine. Moramo da sačekamo da vidimo kada će koji doći na red, ali sigurno je da će bilo koji film teško po zaradi moći da parira 'Barbi'. 'Openhajmer' se po mom mišljenju malo nezasluženo popeo veoma visoko na listi filmova svih vremena i mislim da nije toliko dobar koliko je dobar trenutak u kome se on prikazuje“.