Telefonsko istraživanje je sprovedeno tokom juna ove godine na reprezentativnom uzorku od 1100 ispitanika, na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije.
Srbija i EU
Na pitanje „Da li podržavate ulazak Srbije u EU“ 46,7 odsto ispitanika je odgovorilo „ne“, dok je "za" bilo 43,7 odsto ispitanih. 9,6 učesnika istraživanja na ovo pitanje nije odgovorilo ili je reklo da nema stav.
Otpor prema EU još je evidentniji kada je reč o direktnoj povezanosti ulaska Srbije u Evropsku uniju sa priznanjem nezavisnosti Kosova. Tako je na pitanje „Da li podržavate ulazak Srbije u EU ukoliko bi uslov bio priznanje nezavisnosti Kosova?“ negativan odgovor dalo više od dve trećine ispitanika, odnosno 77 odsto. „Za“ je bilo svega 12,7 odsto, dok je 10,3 odsto ispitanih ostalo bez odgovora ili stava na ovo pitanje.
Skeptizicam prema ulasku naše zemlje u EU oslikavaju i odgovori na pitanje „Da li mislite da će Srbija ikada postati član EU?“, gde je 54,7 odsto ispitanika odgovorilo sa „ne“. 30,4 odsto veruje da će Srbija postati članica, a 14,9 odsto anketiranih se nije izjasnilo na ovo pitanje.
Srbija u NATO
Građani Srbije su, po svoj prilici, još manje za ulazak naše zemlje u NATO nego za članstvo u EU. Tako je na pitanje „Da li podržavate ulazak Srbije u NATO?“ negativan odgovor dalo čak 84,6 odsto ispitanih, dok je svega 9,4 odsto za to da Srbija postane članica vojnog saveza. Bez stava ili odgovora na ovo pitanje bilo je 6 odsto ispitanika.
Sankcije Rusiji i gašenje ruskih medija
Sličan rezultat je i kada je reč o sankcijama Ruskoj Federaciji na kojima EU insistira, budući da se 79 odsto anketiranih tome protivi. Na pitanje „Da li podržavate uvođenje sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini?“ pozitivan odgovor je dalo svega 10,9 odsto ispitanih, a gotovo isto toliko, 10,1 odsto je bez odgovora ili stava.
Naši građani nisu ni za gašenje ruskih medija, pa je tako na pitanje „Da li mislite da i u Srbiji treba da se primeni praksa gašenja i zabrane ruskih medija kao što se čini na Zapadu?“ za odgovorilo 7,8 odsto, dok se takvom potezu protivi velika većina od 83,9 odsto ispitanika. 8,3 odsto ispitanih nema stav ili odgovor po ovom pitanju.
Sukob u Ukrajini
Interesantno je i to da su građani Srbije kao glavnog krivca za dešavanja u Ukrajini identifikovali NATO. Na pitanje „Ko je, prema vašem mišljenju, najviše kriv za ovaj sukob u Ukrajini?“, NATO je dobio 60,7 odsto glasova anketiranih, dok 13,4 odsto njih veruje da je kriva Ukrajina, a 10,9 odsto Rusija.
Francusko-nemački sporazum
Većina građana Srbije ne podržava ni sporazum koji su Berlin i Pariz predložili u pogledu odnosa Beograda i Prištine.
Na pitanje „Da li podržavate francusko-nemački sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova?“ negativno se izjasnilo 42,6 odsto, a 38,4 odsto nema stav. Za sporazum je, prema ovom istraživanju, samo 19 odsto građana.
Kada je reč o tome da li bi po ovom pitanju trebalo raspisati referendum u Srbiji, 59,2 odsto ispitanih je „za“. Referendum kao opciju ne vidi 25,4 odsto ispitanih koji su na pitanje „Da li mislite da bi narod i građani trebalo da imaju priliku da se na referendumu izjasne o tom „francusko-nemačkom“ predlogu za Kosovo?“ odgovorili sa „ne“, dok je bez stava po ovom pitanju 15,4 odsto ispitanih.