Ovako vest da je Svetski kongres pravnika, čiji se samit upravo završava u sedištu UN u Njujorku, odlučio da ovogodišnja Svetska nagrada za mir i slobodu pripadne Evropskoj komisiji i njenoj predsednici Ursuli fon der Lajen komentariše profesor međunarodnog krivičnog prava i predsednik Srpskog udruženja za međunarodno krivično pravo, prof. dr Sreto Nogo.
Paradoks je u tome što se radi o najratobornijoj Evropskoj komisiji i njenoj najratobornijoj predsednici u istoriji EU. Ursula fon der Lajen, kao i Evropska komisija ne da nisu ni na koji način doprineli svetskom miru, već su svim svojim snagama doprineli razbuktavanju rata u Ukrajini, komentariše on.
„Njene su poruke bile maltene ono što i NATO misli“, kaže Nogo.
Preporuka za nagradu za mir – ratoborna politika
Naš sagovornik podseća da je Ursula fon der Lajen viđena za idućeg generalnog sekretara NATO-a, te da ni ne čudi što govori ono što ovaj vojni savez misli. Sa druge strane postavlja se pitanje kako neko ko pledira da obavlja najvišu političku funkciju u jednom, nesumnjivo ratobornom vojnom savezu, prima nagradu za mir.
Ali i za tu funkciju nju su preporučili postupci iz prošlosti, pogotovo od početka ukrajinske krize.
„Ona je javno podržala Ukrajinu i bila je jedna od vodećih ličnosti u EU koja se zalagala za uvođenje sankcija Rusiji. Je li to doprinos miru, da jednu stranu favorizujete, a drugu da osuđujete? Ako je to doprinos miru, onda su neki čudni kriterijumi“, ističe Nogo.
Ursula fon der Lajen jedna je od najzaslužnijih za uvođenje principa „ko nije sa nama, taj je protiv nas“, dodaje on.
Ne samo da je verbalno raspirivala sukob podržavajući Ukrajinu, Ursula fon der Lajen bila je i ostala je jedan od najzagriženijih zagovornika slanja oružja i finansijske podrške kijevskom režimu.
Sa druge strane, svesrdno se zalagala za pljačku i konfiskovanje ruske imovine u inostranstvu, kao i za njenu političku izolaciju. Možda je najveći neuspeh doživela kada je, zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, aprila ove godine, posetila Peking sa ciljem da Kinu prevede na stranu Zapada. Tada je od kineskih vlasti dobila „specijalan tretman“. Nije učestvovala na najvažnijim delovima susreta sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, a na kraju je ispraćena kući redovnim letom, dok je Makron nastavio posetu uz državnički tretman.
Nagrada po naređenju
Svetski pravni kongres je, kako na njegovom veb sajtu stoji, nevladina organizacija koja ima status konsultativnog tela Ekonomskog i socijalnog saveta (EKOSOK-a), specijalizovane organizacije UN.
Formalno-pravno, Svetski kongres pravnika jeste nevladina organizacija, ali bilo bi zanimljivo videti ko je finansira, koji su njeni doprinosi miru i čime je zaslužila da je EKOSOK uposli kao konsultanta, objašnjava Nogo.
„Bila je jedna mnogo bolja organizacija u Kini, kojom je predsedavao uvaženi profesor Hi Bisung. I ta je organizacija pokušavala da dođe do pozicije konsultativne organizacije UN. Ali, nije mogla da prođe jer nije bila politički obojena. Najverovatnije, Svetski pravni kongres je dobio naređenje , jer je moguće da je neki njihov projekat ili njihova aktivnost bila finansirana od nekoga ko im je rekao da će i naredne godine dobiti sredstva ako nagradu dodele Ursuli fon der Lajen. I oni su dodelili nagradu gospođi za doprinos miru“, komentariše on.
Nagrade za „mir i razvoj demokratije“, koje su inflaciju doživele nakon opada Berlinskog zida, često se označavaju kao kontroverzne; ne samo zato što ih ima mnogo, već i zato što uz njih uvek ide pitanje o podobnosti dobitnika.
Čak je i Nobelova nagrada za mir postala i iz godine u godinu postaje sve više predmet kritike. Na primer, već pomenuti Barak Obama je Nobelovu nagradu za mir dobio kao avans, pre nego što je kročio u Ovalni kabinet, kao podsticaj da vodi miroljubivu politiku.
Obama ne samo da nije opravdao očekivanja i ne samo da je bombama zasipao veći deo Bliskog istoka, već se vratio politici podrške državnim udarima u Latinskoj Americi, podržavši državni udar u Hondurasu 2009. Obami uz rame stoji i etiopski premijer Abij Hamed Ali, koji je nepunih godinu dana pošto je primio Nobelovu nagradu za mir 2019, otpočeo krvavi građanski rat u svojoj zemlji.
U poslednje vreme laureati Nobelove nagrade su NVO aktivisti i organizacije iz država Istočne Evrope, u svojim zemljama često označeni kao strani agenti (po tome odakle prikupljaju sredstva za svoje aktivnosti) iza čijih (javno proklamovanih) ciljeva zapravo stoje ciljevi nasilne promene vlasti i izvođenje „obojenih revolucija.
Političke konotacije nisu pošteđene ni nagrade iz drugih oblasti. Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti primio je maja ove godine nagradu Bečkog ekonomskog foruma za doprinos ekonomskom razvoju na „nacionalnom i regionalnom nivou“. Treba li podsećati koliko je ograničavajućih ekonomskih mera donela Kurtijeva vlada prema Srbiji?