On naglašava da formiranje još jedne albanske vojske ima cilj da Kurtijevom politikom dovede do ujedinjenja između Albanije i KiM.
"Osim dronova, kao donacije Turske, dobili su i druge sisteme - haubice, minibacače, protivoklopni sistem, ofanzivne sisteme. Oficire šalju na školovanje u NATO zemlje, imaju i zajedničke vežbe", naveo je Vučević za TV Prva.
On je ponovio da je očuvanje mira i stabilnosti nacionalni interes Srbije.
"To oružje Prištine ne može da se poredi sa vojnim potencijalom Vojske Srbije, ali su to jasne naznake da imaju strategiju razvoja svoje vojske na Kosovu", rekao je Vučević.
On dodaje da u odnosu na tu situaciju Srbija mora da postavlja svoje operativne planove i, kako navodi, dodatno obučava vojsku i postavlja adekvatne sisteme vojne opreme.
Odlukom prištinskih vlasti i donošenjem potrebnih zakona, KBS su u transformaciji u vojsku od 2018. godine. Najavljeno je da bi taj proces trebalo da traje deset godina, kada bi po tranziciji profesionalna vojska brojala 5.000 ljudi. Zadaci KBS-a u prelaznom periodu uključuju angažovanje u kriznim situacijama i civilnu zaštitu.
Po odluci Prištine o transformaciji, Sjedinjene Američke Države su 2018. godine saopštile da je to "prirodno za nezavisnu zemlju", dok je NATO objavio da je ona protiv njegovih preporuka.
Napominje da NATO kao alijansa ne učestvuje u formiranje nove albanske vojske, koja, kako objašnjava, ima cilj da Kurtijevom politikom dovede do ujedinjenja između Albanije i KiM.
"Te teme nisu ni malo prijatne i Srbija mora sa njima da se vlada na političkom planu, kroz diplomatiju i razgovore, a ona druga odbrambena vojna komponenta koja je tu uvek spremna ako bude moralo da se reaguje radi", dodao je on.
Novi konkursi u Vojsci Srbije
Najavio je da će u drugoj polovini avgusta biti raspisan novi konkurs za pripadnike specijalnih jedinica, a da će do kraja godine biti raspisano nekoliko konkursa za Vojsku Srbije, i za izviđače, tenkiste, artiljerce.
Sastanak predsednika Vučića i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga Vučević smatra važnim, jer Stoltenberg, ne odstupajući od politike NATO pakta, drži korektan pristup i Srbija ima interes da čoveku koji na visokoj poziciji u lancu odlučivanja, predstavi i iznese svoje argumente vezano za dešavanja na KiM.
Predsednik je dostavio svu dokumentaciju u kojoj se vidi režim koji Kurti sprovodi na srpskim narodom na KiM, sa željom da NATO pakt bolje razumeo situaciju i ovladao situaciju na terenu, rekao je Vučević.
Smatra da je donacija Prištini baš iz Turske, činjenica da je kontigent turske vojske trenutno najbrojniji u KFOR-u, i činjenica da prvi put posle 24 godine za komandantna KFOR-a dolazi general iz Turske, jasan pokazatelj da je Turska sve prisutnija i da hoće da igra jednu snažnu političku ulogu.
Iako se Srbija po pitanju KiM ne slaže sa Turskom, Vučević ističe da je državni i nacionalni interes Srbije da održi dobar odnos sa Turskom.
Smatra da fokus Srbije treba da bude vršenje političkog pritiska kako bi KFOR radio svoju misiju u punom kapacitetu i štitio srpko stanovništvo na KiM, jer Albanci na različite načine vrše pritisak na Srbe kako bi napustili KiM, sa krajnjim ciljem da izvrše kompletno etničko čišćenje.
"OVK je morala biti rasformirana, ona ne može ni da funkcioniše u formi pravnog sledbeništva, to je obaveza iz vojno-tehničkog sporazuma i rezolucije 1244. To je međunarodna obaveza", istakao je minitar Vučević.