Obično kada dobijete takvu nagradu, sugerišu vam da je možda vreme da se zaustavite, završite karijeru, ali ja to ne želim, napominje Drezen.
Nemački reditelj otkriva da je sa radošću prihvatio dolazak na ovo divno jezero, među veoma gostoljubive ljude, na mesto jedinstveno i po susretima sa kolegama i razgovorima sa publikom.
Obični ljudi su mi najzanimljiviji
Drezen je stari znanac palićke publike. Za film „Sedmo nebo“ je na Paliću 2008. godine osvojio „Palićki toranj“ za najbolju režiju, a za priču o smrti koja slavi život – „Zaustavljen na putu“ tri godine kasnije „Zlatni toranj“ za najbolji film.
Prošle godine je palićki festival otvorio njegov poslednji film „Rabije Kurnaz protiv Džordža V. Buša“ o borbi majke protiv sistema birokratije , spremne da zbog svog sina ide sve do američkog predsednika.
I u svom novom filmu „From Hilde with love“ donosi priču o još jednoj snažnoj ženi koja se bori protov nacističkog sistema.
„U središtu je ljubavna priča. Hilda se zaljubljuje u člana pokreta otpora. Nije mnogo obrazovana žena, sekretarica je. Rekli bismo obična žena, a meni su obični ljudi najzanimljiviji. Ona sledi svoje srce i hapse je. Osuđena je na smrtnu kaznu. U zatvoru je rodila dete, dojila ga je devet meseci i nakon toga je pogubljena. S jedne strane to je topla ljubavna priča o snažnoj ženi, a s druge vrlo tužna priča. Njen sin je preživeo, sada ima osamdeset godina i živi u Berlinu, upoznao sam ga. Nosi u sebi hrabrost svojih roditelja tako da nije sve crno. Nešto je preživelo i to je zapravo priča da je moguće menjati svet ako želimo“, kaže Drezen za Sputnjik.
Reditelj Andreas Drezen, dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka“.
© Foto : Festival evropskog filma Palić/Damir Vujković
Potrebne nove vrednosti
Svet u kome danas živimo, kaže, nije baš u najboljem stanju i to, jednostavno, svi vidimo. Veliki umetnik smatra da postoje i načini da se taj svet – popravi.
„Potrebne su nam nove vrednosti, ne samo kapitalističke vrednosti kojima smo opterećeni. Ponekad svi mi imamo osećaj da smo suviše mali da bismo rešili velike probleme, ali moguće je učiniti nešto. Zato su junaci mojih filmova naizgled mali ljudi koji uspevaju da prevaziđu sistem. Moramo da prevladamo sistem koji nam govori da uništavamo životnu sredinu, da se borimo jedni protiv drugih. Možemo i moramo da se suprostavimo tome, koliko god mislili da smo kao pojedinci mali i nemoćni“, smatra Drezen.
On objašnjava i zbog čega mu je u filmu uvek potrebna nada.
„Mislim da je bioskop lepa stvar. Ljudi iz različitih zemalja, različitog životnog iskustva uđe u tu mračnu prostoriju, pojavi se svetlo na velikom platnu, vidimo priču i emocije koje delimo i čak i ako smo različiti smejemo se ili plačemo u isto vreme. To je važno, jer bioskop nije samo mesto za gledanje filmova, već jedno društveno mesto gde razmenjujemo emocije. Juče sam gledao novi film Kena Louča i svi su plakali. Bilo je divno biti u toj grupi ljudi. To mi daje nadu da delim emocije sa toliko drugih ljudi iz različitih krajeva sveta. Iz tog razloga, čak i kada pričamo mračne društvene i političke priče, važno je da imamo nadu. Loučov film je na kraju kao bajka, ali čak mi i ta bajka daje nadu da mogu da unesem to u svoj svakodnevni život. To je važno za nas, jer svi moramo da preživimo u uslovima koji nisu nimalo laki. Ako izdvojite vreme, date novac da odete u bioskop, to ne treba da vas uništi, već ohrabri“.
Deca – publika budućnosti
Drezen otkriva i planove vezane za sledeći film.
„Već sam završio scenario za dečiji film. Snimio sam pre nekoliko godina film za decu i sada želim da to ponovim. Mislim da kao reditelj morate da uradite nešto za mladu publiku, da ih dovedete u bioskop, da im pokažete da je to lepo mesto. Kreiranje priče za decu je možda najteže, ali i najvažnije, jer je to publika budućnosti pa se nadam da će moj sledeći film biti bajka za decu.
O promenama u filmskoj industriji, o tome koliko internet i skrining platforme mogu ugroziti film i bioskop, reditelj kaže da je postalo teško sa striming servisima, jer udaljavaju mlade od bioskopa.
„Srećom pronalazimo načine da privučemo publiku i u bioskop. Veoma je važno pričati svoje priče. Možda Amerikanci mogu bolje da ispričaju priču o otkrivanju galaksije, ali ne mogu da kreiraju priče o Beogradu. To je zadatak za srpske filmske stvaraoce i to je zadatak koji treba da sledimo. Ako date publici osećaj da govorite nešto o njihovom životu i date im nešto što mogu da ponesu sa sobom kada krenu kući, onda se nadam da će se vratiti u bioskop“, naglašava Drezen.