Ovako na vesti da će turski general u septembru preuzeti komandu nad međunarodnim snagama na KiM reaguje nekadašnji diplomata i spoljnopolitički komentator Zoran Milivojević. Jer, imenovanje turskog generala dolazi nakon što je Turska, na zahtev NATO početkom juna poslala pojačanje trupama Kfora i nakon što je pre nekoliko dana prodala dronove „Bajraktar“ i protivoklopne sisteme prištinskom režimu.
Albanski faktor kao uporište turske balkanske politike
Ne treba zaboraviti da je Turska bila među prvima koja je priznala samoproglašenu kosovsku nezavisnost i da Balkan u njenoj spoljnopolitičkoj strategiji igra značajnu ulogu, napominje Milivojević.
„Na ovaj način Turska, rekao bih aktivnim odnosom predstavlja konkurenciju EU, pre svega Nemcima koji se protive njihovom ulasku u EU. Turska sada preko Balkana i preko Kosova projektuje svoj strateški nastup na evropskom prostoru. Tako bi da ubuduće trebalo računati na to da će albanski faktor i Kosovo biti uporišna tačka turskog nastupa na ovom prostoru“, smatra on.
Kada je reč o vojnobezbednosnoj komponenti međunarodnih odnosa, Turska postaje dominantan faktor na Balkanu, što je važno za kasnije širenje političkog uticaja, dodaje naš sagovornik.
Sve ovo trebalo bi da vodi ka preispitivanju srpsko-turskih odnosa – očekuje se da Turska objasni svoje poteze. Milivojević podseća da je Srbija uputila notu turskoj ambasadi u Beogradu povodom prodaje dronova Prištini u kojoj se objašnjenje i zahteva.
„Oni govore o komercijalnom poslu. Međutim, prodaja dronova nema veze sa komercijalnim poslovima, jer je direktno uperena protiv međunarodnog prava i Rezolucije 1244 i protiv obaveze Turske. U tom smislu, Srbija ima rezerve i u narednom periodu biće neophodno da se sa Turskom neke stvari razjasne“, objašnjava Milivojević.
Turska popunjava prostor koji napuštaju SAD
Sa druge strane, Srboljub Peović, stručnjak za politiku Turske iz Instituta za evropske studije, smatra da je na poslednje poteze Ankaru motivisao Vašington, koji želi da se rastereti angažmana na Balkanu, kako bi se okrenuo Pacifiku.
„Što se Turske tiče, ona to koristi kako bi postala što bitniji strateški igrač na Balkanu, budući da je Balkan jedan od glavnih vektora njenog delovanja. To je i razlog zašto je Ankara pristala i da pošalje trupe i da preuzme komandu“, kaže on.
Na srpsko-turske odnose poslednji potezi Turske verovatno će uticati loše. Ipak, turska politika, prema Peovićevim rečima, nije sračunata na to da privuče sebi Beograd ili režim u Prištini; ona računa kakve će posledice po nju imati povećanje uticaja u regionu, bez emocionalnog faktora kao ključnog.
„Mislim da Turska ne igra emotivno, nego strateški. Turska verovatno smatra da će na Kosovu i Metohiji moći da ostvari direktniji uticaj, pogotovo što je Kosovo u centru Balkana i što je i susedna Severna Makedonija pod velikim uticajem Turske“, ističe Peović.
Turska je pojačanje Kforu poslala nakon zaoštravanja tenzija na Kosovu i Metohiji, kada je premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti poslao specijalne policijske snage da zauzmu opštinske zgrade na severu Kosova i Metohije, što je izazvalo demonstracije srpskog stanovništva.
Prema zvaničnim podacima NATO-a, od ukupno 4.511 vojnika KFOR, 780 je iz Turske, dok je iz Sjedinjenih Američkih Država raspoređeno 679 vojnika, a procene najavljuju da bi do kraja godine broj pripadnika turskog kontingenta u snagama Kfora mogao da dostigne 1.000.
Već u junu, objavljeno je da će Turska dati novog komandanta Kfora, što je potvrđeno pre nekoliko dana. Međutim, iznenađenje je predstavljalo dopremanje bespilotnih letelica „Bajraktar“ za potrebe Prištine, koja i pored toga što nema pravo na vojsku, pokušava da, uz pomoć NATO-a formira vojne snage.