Srpska kinematografija u poslednjih pet godina: Produkcioni bunt, debitanti i „Toma“

Da srpska publika voli da gleda domaća ostvarenja i da prisustvujemo jednom produkcionom bumu u poslednjih pet godina, gde su podjednako prisutni i komercijalni i umetnički filmovi i dvadesetogodišnji autori i veterani, pokazuje upravo objavljen „Kritički vodič kroz srpski film, 2018-2022“ Zorana Jankovića i Đorđa Bajića.

Knjiga koju je objavio Filmski centar Srbije predstavljena je na Festivalu evropskog filma Palić, a jedan od autora, filmski kritičar Zoran Janković za Sputnjik primećuje da je manje priča o ratnim zločinima i nasleđu devedesetih godina nego ranije.

„Malo se pomerio taj tematski okvir i ono što je karakterisalo ovaj period jeste procvat nezavisnih produkcija koje su nekada bile na samom rubu profesionalnog bavljenja filmom, kao i veliki upliv filmova koji su nastali prekrajanjem serija ili su kasnije pretvoreni u serije što je uticalo i u estetskom smislu da deluju malo kao produženi piloti, a ne autohtona filmska dela“.

U knjizi se mogu pronaći tekstovi o festivalskim favoritima („Otac“, „Teret“, „Oaza“, „Heroji radničke klase“, „Kelti“, „Šavovi“, „Strahinja Banović“, „Usekovanje“, „Kristina“...) i najgledanijim srpskim filmovima u našim bioskopima (serijal „Južni vetar“, „Toma“, „Taksi bluz“...), ali isto tako i o režijama mladih autora u usponu nastalih sa malo novca i puno kreativnosti („Moj jutarnji smeh“, „Ivana Grozna“, „Banditi u potrazi za mamom“, „Who the fuck are you“...) i žanrovski profilisanim ostvarenjima vrednima gledalačke pažnje („Ederlezi Rajsing“, „Vampir“, „Lihvar“...).

Ivan Velisavaljević u svom predgovoru ističe: „Iako se Bajićevi i Jankovićevi tekstovi fokusiraju na pojedinačne filmove – naraciju, stil, autorsku poetiku i tek jednim delom na recepciju – čitaoci lako mogu steći uvid u potrese i promene koji su zadesili srpski film u prethodnih pet godina“.

Poredeći prethodni „Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017“ u kome su obuhvatili 225 ostvarenja, prikazanih tokom 18 godina na festivalima i u bioskopskoj distribuciji, Janković zapaža produkcioni bum kao posledicu novih tehnologija i novih kanala prikazivanja i distribucije:

Dok ostvarenje „Leto kada sam naučila da letim“ Radivoja Raše Andrića, prema rečima autora, istovremeno zadovoljava kriterijum gledanosti i kvaliteta, ima i vrednih ostvarenja koja su izmakla pažnji publike kao što je „Who the fuck are you“ Marine Radmilac sa poznatim francuskim glumcem Denijem Levanom u glavnoj ulozi.

Kao komercijalno najuspešnije ostvarenje Janković navodi film „Toma“ Dragana Bjelogrlića koji je imao više od milion gledalaca, dok je festivalski najveći uspeh ostvario „Otac“ Srdana Golubovića.

„Mislim da se polako gubi ta stigma o komercijalnom filmu kao nečem manje vrednom. 'Toma', 'Južni vetar', 'Nečista krv' su dovoljno kvalitetni filmovi koje može da gleda i neko ko ne mari za filmske hitove iz naše ili neke druge zemlje. Imamo i jedan ešalon ne nužno komercijalnih filmova koje bi čovek dovoljno otvorenog uma mogao da pogleda i da mu se dopadnu. 'Kelti' Milice Tomović ili 'Moj jutarnji smeh' Marka Đorđevića su dobar primer umetničkog filma u kome može da se uživa“.

Kao posebnu vrednost srpske kinematografije Zoran Janković ističe činjenicu da imamo autore svih generacija – od dvadesetogodišnjih debitanata do veterana.

On naglašava da bi trebalo da se pomogne veteranima i da se sklone neke institucionalne prepreke kako bi oni mogli više da snimaju:

„Veterani u našoj kinematografiji su značajna imena i potvrđeni darovi koji nisu toliko upoznati sa tehnikom produkcije filma danas. Filmovi su se u njihovo vreme drugačije producirali, drugačije se sakupljao novac. S druge strane treba pomoći i mladim autorima da nakon uspešnog ili dovoljno primećenog prvog filma što pre dođu do sledećeg ostvarenja“.

Pozivajući se na oba kritička vodiča, Janković zapaža da u kvalitativnom smislu debitanti nose srpski film:

„Iz godine u godinu najkvalitetniji filmovi dolaze upravo od debitanata i stvar biva još zanimljivija što su debitanti danas još mlađi u odnosu na one pre deset godina. To pokazuje da srpski film ima na kome da ostane. Imali smo ove godine 'Indigo kristal' - dečko od 25 godina je napravio bioskopski hit. Ako film pronađe put do publike, taj autor je uradio nešto dobro za kinematografiju“.

Janković očekuje da će posle produkcionog buma doći do izvesne stagnacije:

„Nismo mi tržište gde svi gledaju sve, svi čitaju sve. Na projekcijama filmova koji nisu veliki hitovi možemo da se prepoznamo kao na slavama, ali srpski film ima na koga da računa. Imamo autore i dovoljno zainteresovanu publiku i to je zdrava osnova. A ove godine očekujemo još bolje filmove“.