Naučnici navode da se sistem danjinskog snimanja zemljine površine sve više oslanjaja na bespilotne letelice, a manje na satelite. Ovaj pristup omogućava ptikušljanje više podataka i njihovu bržu obradu.
Nekoliko tipova zemljine površine, kao što su poljoprivredna zemljišta ili ledeni pokrivači okeana, pripadaju takozvanim pločastim izolatorima. Naučnici navode da je pomoću njih moguće odrediti vlažnost i salinitet tla, debljinu, gustinu i salinitet morskog leda, kao i niz drugih fizičko-hemijskih parametara.
Nov način merenja propustljivosti zemljine površine je precizniji, operativniji i ekonomičniji od drugih.
„Osnovni uslovi za uvođenje tehnologija precizne poljoprivrede, koje su u stanju da povećaju produktivnost agrarnog prometa za 20 odsto, predstavljaju tačne i pravovremene informacije o fizičko-hemijskim parametrima tla. Naš aparat može automatski da prikupi sve potrebne podatke“, rekao je šef katedre za komunikaciju SKFU Genadij Linec.
Ključna osobina je istovremeno korišćenje dva drona koja obrazuju radiolokacioni sistem sonde. Istraživanje je pokazalo da je verovatnoća grešaka u okviru novog sistema oko jedan odsto.
Druga praktična primena novog sistema je odabir putanje ledolomaca merenjem debljine i gustine morskog leda. To će omogućiti značajnu optimizaciju troškova za sprovođenje brodova Severnim morskim putem.
„Postoje i druge slične metode, a to su ili laboratorijska istraživanja koja zahtevaju mnogo vremena ili aerokosmičke sonde koje nisu dovoljno precizne i zahtevaju infrastrukturu koja je veoma skupa“, naveo je Linec.
Projekat je patentiran, a naučnici planiraju da razrade programsko-tehnički kompleks za kontrolu novog aparata i da na osnovu njega formiraju geografski informacioni sistem pametne poljoprivrede.