Čekaćemo ako treba i 100 godina: U Srbiji se rađaju dva velika Teslina simbola

Ovo za Sputnjik kaže ambasador Ljiljana Nikšić iz Ministarstva spoljnih poslova, nacionalni koordinator kampanje "Teslina godina Teslinog naroda" i dodaje;

„Inženjerska elita je avangarda čovečanstva koja diktira progres civilizacije, srpski inženjeri u dijaspori su među najcenjenijima, a samo u Savezu inženjera i tehničara Srbija ima osam hiljada ljudi koji su ideje stavili na raspolaganje državi“.

Nikšićeva podseća da je bilo više pokušaja pravljenja Tesla parka, pa i izgradnje Teslinog tornja u Beogradu. Konačno su šanse velike. Glavni grad Srbije biće domaćin svetskog sajma EKSPO 2027.

U planu je izgradnja ogromnog kompleksa, niza sajamskih hala, paviljona, smeštajnih i komercijalnih objekata u Surčinu. To je idealno mesto za Tesla park, a nije isključena mogućnost da se tu podigne i Teslin toranj.

Međutim, on bi dobro figurirao i na beogradskom Long Ajlendu, Velikom ratnom ostrvu.

„Ideja je da se napravi funkcionalni toranj, koji bi bio znamenitost Beograda, bio bi i u funkciji razvijanja turizma, ali i spomenik Nikoli Tesli. Jedan deo Ratnog ostrva gde je dozvoljena gradnja, pošto je ono većinom zaštićena zona, trebalo bi da se zove Teslinum – svetionik čovečanstva, a ostaje i varijanta u EKSPO zoni u Surčinu, gde će verovatno biti novi Sajam, gde će veliki broj turista i izlagača dolaziti iz celog sveta“, kaže Nikšićeva i dodaje da već postoji maketa Teslinog tornja visoka šest metara, koju su napravili naši inženjeri.

Kaže da je od presudnog značaja u Teslinoj godini dolazak Marka Alesija u Beograd. Direktor Tesla naučnog centra Vordenklif, jedine preostale Tesline laboratorije je napravio fondaciju, skupio milion i 400 hiljada dolara, kako bi zemljište na Long Ajlendu bilo sačuvano.

Njegova laboratorija i Savez inženjera i tehničara Srbije uspostavili su saradnju upravo na Teslin rođendan, u Beogradu. Plan je da do kraja godine naši naučnici otputuju u Njujork.

Kampanja koju vodi naša sagovornica ima tri cilja, prvi je promocija Teslinog lika i dela, drugi da se učini jasnijim i vidljivijim doprinos srpske naučne dijaspore i naših naučnika tehničko tehnološkom progresu čovečanstva, a treći unapređenje odnosa između Srba i Amerikanaca.

Zato će u Teslinoj godini, 28. jula u Beogradu, na mestu sa koga je 1914. ispaljen prvi hitac sa monitora Temeš, biti održana prezentacija dronova.

Četiri godine kasnije predsednik SAD Vudro Vilson naložio je da se na taj dan na Beloj kući, na zgradama javnih ustanova i crkvama svih veroispovesti u zemlji istakne srpska zastava. Bila je to prva inostrana zastava na Beloj kući ikad, a samo su dve u istoriji imale tu priliku.

U „Teslinoj godini Teslinog naroda“ lansirano je i 11 brendova koji slave njegovu filozofiju života, ali i različite aspekte njegove ličnosti. Bio je fascinantan, kosmopolita, borio se protiv vetrenjača da bi sačuvao svoje ideje, podređivao im udobnost života, ali i umeo da uživa. Time su se radeći na Tesla brendu rukovodili naši najveći umetnici.

„Na kolekciji je radio veliki broj modnih kreatora, a jedan je Roksanda Ilinčić iz Londona koja oblači svetski džet set, prve dame SAD, Velike Britanije, Bakingemsku palatu i holivudske ikone poput Kejt Vinslet. Ona je napravila Tesla ešarpu od svile u plavoj i beloj boji, boji neba i Tesline golubice koja mu se javila kada je kao dete bolovao od kolere“.

Nikšićeva dodaje da je zadatak da se, posebno mladima, predstavi Teslina filozofija života i principi u vreme crnih majica i demonizacije naše civilizacije, mladima treba kao uzor dati Tesline standarde.

„Budi kao Tesla, vodi se tim principima, da ne činiš nikome ništa nažao, da poštuješ prirodu i njene zakone, da se okreneš oko sebe i pogledaš da li možeš nekome da pomogneš. Zapravo, na svaki način da se baviš stvarima koje izgledaju obične, ali su u vreme velikih izazova i preispitivanja naših vrednosti, tradicije i kulturoloških dometa, vrlo bitne“.