Plan koji je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg okarakterisao „kao najveći odbrambeni plan od vremena Hladnog rata“, sadrži 4,4 hiljade stranica.
Dokumentom je predviđeno sledeće:
Raspoređivanje 300 hiljada vojnika visokog stepena pripravnosti;
Glavnokomandujući snaga NATO-a u Evropi u slučaju pojave pretnje može da donese neke odluke bez dodatnih konsultacija sa Alijansom;
Nemačka mora da postane najvažnije logističko čvorište za snage NATO-a, moguće je otvaranje drugog štaba kopnenih snaga Alijanse u nemačkom Visbadenu (pored već postojećeg štaba u turskom Izmiru);
Brojne zemlje preuzeće na sebe podršku saveznika na istočnom krilu: Nemačka ─ Litvaniju, Velika Britanija ─ Estoniju, Kanada ─ Letoniju;
NATO planira da pojača zaštitu cevovoda i drugih objekata kritične infrastrukture;
Alijansa namerava da ojača jedinice teškim naoružanjem, poveća rezerve dalekometnih raketa i artiljerijskih sistema.
Na kraju, članice NATO-a potvrdile su privrženost povećanju troškova odbrane do nivoa od minimum dva odsto od svog BDP-a.