Tako je deklaraciju Grupe sedam o Ukrajini, usvojenu na marginama samita NATO-a u Vilnjusu, prokomentarisao ruski političar Leonid Slucki, ističući istovremeno da denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine ostaju glavni ciljevi ruske specijalne operacije u Ukrajini, a sve isporuke zapadnog oružja Kijevu postaće legitimne mete Oružanih snaga RF.
Grupa 7 razvijenih industrijskih zemalja – SAD, Kanada, Japan, Francuska, Velika Britanija, Italija i Nemačka –odlučila je da do daljnjeg preuzme troškove naoružavanja Ukrajine. Takva odluka, zaokružena u 11 tačaka, nazvana je „dugoročnom bezbednosnom garancijom“, a predviđa više municije, više savremenog naoružanja, više obuke za ukrajinske vojnike...
Međutim, ruski ekspert Ivan Konovalov zaključuje da su zemlje G7 tom deklaracijom samo „izrazile spremnost da pruže pomoć u slučaju opasnosti“, ali da su sva ta obećanja „prazna“.
„Nameće se pitanje – a, šta se sada dešava?! Sada se vode borbena dejstva. Ako tako silno žele da se bore za Ukrajinu zašto to i ne urade?! Čega se plaše?! Drugim rečima, ako oni sada, kada je situacija eskalirala, a kijevski režim na ivici katastrofe i kraha, nisu spremni da intervenišu, već su spremni samo da daju novac i oružje, u kakvoj drugoj situaciji oni to nameravaju da urade?! U kakvoj?! U nikakvoj!“, kaže Konovalov.
Ključna stvar su i očekivanja Kijeva koji računa da će od zemalja G7 dobiti i nuklearno oružje.
Ističući da će Ukrajina sa svakom članicom G7 imati bileteralni sporazum o bezbednosti, Aleksej Danilov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine izjavio je da je za kijevske vlasti važno da im zemlje G7 koje imaju nuklearno oružje pruži takvu vrstu pomoći u slučaju pretnje.
Konovalov podseća da takve izjave dolaze od čoveka sa „kriminalnom prošlošću“.
„Bivši kriminalac Danilov, koji ima krivični dosije, osuđenik i bivši bandit u kakve garancije on veruje? On veruje samo u moć oružja i jačinu pesnice i to je sve. Znamo ga dobro. Dakle, sve što on govori je demagogija“, ističe Konovalov.
Na pitanje kakav dalji razvoj situacije očekuje posle samita NATO-a u Vilnjusu i nove deklaracije G7, Konovalov odlučno i kratko odgovara:
„Ukrajina će izgubiti, mi ćemo pobediti!“.
Kijevske vlasti računaju da će im zemlje G7 koje imaju nuklearno oružje pruži i takvu vrstu pomoći u slučaju pretnje
© Sputnik / Stringer
/ Šta je G7 obećala Ukrajini
Svetlana Žurova, zamenica predsednika Komiteta Državne dume za međunarodne poslove, kaže da se mnoge tačke deklaracije već dugo primenjuju.
Kako je rekla, Kijevu zemlje G7 obećavaju pomoć u razvoju vojne industrije, u obuci vojske, u obuzdavanju Rusije, u sajber bezbednosti itd, a mnoge od tih tačaka primenjuju od 2014. godine, što je Rusiju i podstaklo da pokrene specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, jer je Moskva shvatila da se uz pomoć tih akcija NATO približava ruskim granicama.
NATO je u Vilnjusu, podsetila je ona, najavio da će primiti Ukrajinu u svoje redove tek po završetku sukoba sa Rusijom.
„Kraj sukoba može biti samo pod našim uslovima. Shodno tome, Krim će ostati ruska teritorija, četiri nova regiona će takođe ostati ruska teritorija. Zelenskom je jasno da neće biti ulaska u NATO dok se sve ovo ne desi tj. dok ne pristane na mirovne pregovore sa gubitkom teritorija...“, smatra Žurova.
U dokumentu zemlje G7 obećavaju da će podržavati Ukrajinu koliko god bude potrebno i da će povećati isporuke oružja Kijevu, ubrzati razmenu obaveštajnih podataka i povećati vojnu obuku. Bezbednosne garancije uključuju i nabavku savremene vojne opreme za kopnene, vazdušne i pomorske snage Ukrajine, a države G7 prihvataju se obaveze da će Ukrajini pružiti hitnu vojnu pomoć u slučaju ponovnog sukoba sa Rusijom u budućnosti. Obaveze G7 uključuju obezbeđivanje održivih snaga za zaštitu Ukrajine i obuzdavanje moguće „ruske agresije“ u budućnosti.
Zemlje G7 su obećale da će snabdevati Kijev modernim naoružanjem, uključujući avione i artiljeriju dugog dometa, koju smatraju jednim od prioriteta u isporukama.
Ruska imovina u zemljama G7 ostaće zamrznuta sve dok Rusija ne "nadoknadi štetu Ukrajini", a kao odgovor Kijev mora da izvrši reformu pravosuđa i uvede civilnu kontrolu Oružanih snaga.
Ruski eksperti ističu da je zamrzavanje ruske imovine protivzakonito, podsećajući da se situacija sa ruskom imovinom već negativno odražava na zapadne zemlje i njihovu ekonomsku stabilnost. To nanosi ozbiljnu štetu reputaciji američkog dolara i čitavom finansijskom sistemu koji se na njemu zasnivao.
Obećanja G7 uteha za Kijev
Ruski ekspert Bogdan Bezpaljko obećanja Grupe sedam vidi kao svojevrsnu zamenu za pravo članstvo u NATO-u koje Kijev traži.
„Vojno-političkom bloku NATO-a, kao i njegovom rukovodstvu u SAD uopšte nije potrebna Ukrajina kao zvanična članica NATO-a, jer to može dovesti do direktnog sukoba sa Rusijom, a osim toga to zahteva i ispunjavanje određenih obaveza prema Ukrajini. Međutim, u svom slučaju, mogu uvek koristiti neke od programa koje je NATO oduvek koristio za one zemlje koje nisu mogle ili nisu htele da budu uključene u alijansu - Istočno partnerstvo, Akcioni plan za članstvo i tako dalje. To može trajati godinama i decenijama, ali to nije zvanično članstvo. To su isporuke oružja, prevođenje na NATO standarde, isporuke vojne opreme, garancije bezbednosti u okviru nekakvih sporazuma između NATO-a i ovih zemalja. Ovo je nešto slično, verovatno planiraju da im daju neku dodatnu pomoć osim ove koje sada i SAD i evropske zemlje pružaju Ukrajini, pre svega vojnu, ali i finansijsku pomoć koja je sa tim veoma povezana...“, kaže Bezpaljko.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je pogrešnom i opasnom nameru G7 da daju garancije bezbednosti Ukrajini, jer se na taj način zadire u bezbednost Ruske Federacije.