Ovako politikolog Aleksandar Pavić komentariše delove završnog dokumenta sa samita NATO koji se odnosi na Srbiju. Podsećamo, zvaničnici Severnoatlantske su u završnom dokumentu sa samita naglasili potrebu za jačanjem odnosa sa Srbijom.
„Jačanje odnosa NATO-Srbija bilo bi od koristi i Alijansi, i Srbiji, i celom regionu. Očekujemo od Srbije da se na konstruktivan način angažuje sa NATO-om i svojim susedima, uključujući i svoje javne komunikacije o obostranim koristima saradnje NATO-a i Srbije“, navodi se u saopštenju.
Srbija je poslednje ostrvo na kome se govori istina o NATO
U suštini, zvaničnici NATO očekuju da izvršimo lobotomiju nad samima sobom i da govorimo sve najbolje o njima, ističe Pavić, a ne to da je ova organizacija na KiM pomogla etničko čišćenje Srba.
„Njima jako smeta istina i to se vidi po ratu u Ukrajini. Smetaju im ruski mediji i to je prava priča ovde. Jedino u Srbiji nisu uspeli da uguše ruske medije, jedini nezavisan glas koji proziva NATO i koji ga imenuje i definiše baš onakvim kakav jeste. Poslednje ostrvo istine o NATO jeste Srbija i to im jako smeta“, kaže on.
Ko što su uspeli da uguše slobodu javnog mišljenja i štampe u svojim zemljama, isti recept preporučuju sada i Srbiji, dodaje on.
Od jačanja odnosa sa NATO-om, Srbija može da ima samo štete, nikakve koristi – ova organizacija odavno je mogla da pokaže kakve bi Srbija imala koristi od jačanja veza sa njom, pa čak i od članstva – dovoljno je bilo samo da niko iz Alijanse ne prizna lažnu kosovsku nezavisnost kao i da dosledno sprovode Rezoluciju 1244, smatra Pavić.
„Oni su imali šansu da to pokažu, a radili su sve suprotno. U stvari su pokazali da sve vreme pokušavaju da završe konačno agresiju koja je počela 1999. Ciljeve nisu uspeli da ostvare tada, a od tada do danas nastavljaju agresiju drugim sredstvima. Ni trunku dobre volje NATO nije pokazao prema Srbiji, niti uvažavanje ni jednog njenog interesa“, konstatuje on.
S obzirom da ne radi posao na Kosovu i Metohiji koji mu po Rezoluciji 1244 pripada, da pokušava da na silu uvuče BiH u svoje redove, kao što je na prevaru uradio sa Crnom Gorom i uz pomoć puča sa Makedonijom, može se zaključiti da će nešto slično pokušati i sa Srbijom.
„Ako nema druge, oni će probati da izvedu neki državni udar ili obojenu revoluciju, da nas milom ili silom uvuku u NATO ili da dovedu neku marionetsku vlast koja će potpisati sve ono što vlast posle 5. oktobra, bez obzira koliko prozapadna bila, nije smela da uradi“, kaže Pavić.
Eskalaciju prilika na KiM omogućio NATO
Lideri NATO takođe su pozvali i na deeskalaciju situacije na Kosovu i Metohiji.
„Podržavamo dijalog uz podršku EU i druge napore usmerene na normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine i pozivamo strane da iskoriste trenutak i angažuju se u dobroj veri ka postizanju trajnog političkog rešenja. Pozivamo obe strane da odmah deeskaliraju situaciju, vrate se dijalogu i konstruktivno se angažuju u primeni sporazuma o putu normalizacije između Beograda i Prištine koji je nedavno postignut u Briselu i Ohridu“, navodi se u saopštenju.
Prema Pavićevim rečima, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti predstavlja vernu sliku onoga što bi NATO želeo da vidi na terenu – za njih deeskalacija znači da Srbija treba da prihvati plodove Kurtijevog terorizma, njegovog rasističkog i nacističkog odnosa prema Srbima.
„Kao i u svemu drugom što NATO radi, nema ni trunke iskrenosti. Naprotiv, za njih je, orvelovski, rat mir, a neznanje je moć. Ove godine su imali priliku da pokažu barem nešto, kada su Kurtijeve horde upale na sever KiM i počele da terorišu stanovništvo, Kfor je mogao samo da jedan put pokaže svoju ulogu mirovnih trupa. Oni ne da to nisu uradili, već štite Kurtijevo divljanje“, objašnjava Pavić.
To što NATO poziva na deeskalaciju je deeskalacija eskalacije koju je samo omogućio, zaključuje Pavić.