On je istakao da su saveznici usvojili paket višegodišnje podrške Kijevu od tri elementa u cilju približenja Ukrajine članstvu u NATO.
Prema njegovim rečima, paket uključuje pomoć u prelasku ukrajinske vojske na NATO standarde, stvaranje formata Ukrajina-NATO u kome će Ukrajina biti ravnopravna sa članicama Alijanse, kao i ukidanje standardnog plana pridruženja NATO.
„Ponovo smo se saglasili da će Ukrajina postati članica NATO i dogovorili da se ukinu zahtevi iz Akcionog plana za članstvo u Alijansi. To će izmeniti put učlanjenja Ukrajine u Severnoatlantski savez, umesto dvostepenog, to će biti jednofazni proces“, objasnio je Stoltenberg.
On je poručio da će Ukrajina biti pozvana da se pridruži NATO kada saveznici zaključe da su svi uslovi ispoštovani, istakavši da procedura učlanjenja ne predviđa vremenski okvir i zasnovana je na ispunjenju svih uslova.
Uslov za članstvo – pobeda u sukobu protiv Rusije
Stoltenberg je ocenio da ukoliko Ukrajina ne uspe da pobedi u konfrontaciji protiv Rusije, pitanje njenog članstva u NATO izgubiće na aktualnosti.
„Najvažniji zadatak trenutno je obezbediti pobedu Ukrajine. Ako Kijev ne pobedi, pitanje o grancijama i članstvu u Alijansi uopšte neće biti aktuelno“, poručio je generalni sekretar.
On je istakao da se sve članice NATO pridržavaju gledišta da Ukrajina ne može biti primljena u ovu organizaciju sve dok u toj zemlji traju ratna dejstva.
Istovremeno, Stoltenberg je priznao da je Alijansa počela da priprema i obučava ukrajinsku vojsku još 2014. godine.
On je, takođe, objavio da su članice NATO potvrdile planove za obuku ukrajinskih pilota na lovcima F-16.
Generalni sekretar je, pored toga, istakao da će prva sednica biti održana u sredu uz učešće ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
NATO odobrio raspoređivanje 300 hiljada vojnika na istočnom krilu
Stoltenberg je, takođe, objavio da su lideri NATO odobrili plan za raspoređivanje 300 hiljada vojnika na istočnom krilu Alijanse i značajno proširenje odbrambenih nabavki.
On je istakao da su saveznici usvojili najpotpuniji plan odbrane od kraja Hladnog rata kako bi se izborili sa glavnim pretnjama, Rusijom i terorizmom.
Stoltenberg je takođe naglasio da će saveznici povećati vojne troškove za 8,3 odsto u tekućoj godini, dok se trenutno na odbrambene potrebe troši 2 odsto.
Članice NATO će se zajedno suprotstaviti jačanju kineskog uticaja
Pored toga, Stoltenberg je istakao da su se NATO zemlje dogovorile da se zajedno suprotstave jačanju uticaja i vojne moći Kine.
Prema njegovim rečima, lideri NATO država su naveli da dejstva Kine „podrivaju bezbednost saveznika“.
„Kina nije naš neprijatelj, treba da nastavimo interakciju. Međutim, dejstva Pekinga podrivaju našu bezbednost. Kina nastavlja da osporava svetski poredak, utemeljen na pravilima, odbija da osudi rat Rusije protiv Ukrajine, preti Tajvanu, nastavlja da povećava vojnu moć. Kina prema svom tempu i razmerama, sprovodi neviđenu modernizaciju nuklearnog arsenala“, zaključio je Stoltenberg.
On je dodao da će u sredu ova pitanja biti razmotrena na zajedničkom sastanku u Vilnjusu da liderima EU, Južne Koreje, Japana, Australije i Novog Zelanda.
U prestonici Litvanije, Vilnjusu, danas je počeo dvodnevni, 74. samit NATO-a koji okuplja oko 50 delegacija iz zemalja članica i partnerskih država Alijanse. Kako je najavljeno, glavna tema događaja biće podrška Kijevu.