Zarobila ga je jedinica „Skala“ na donjeckom pravcu. Naveo je da su ga ukrajinski vojnici stalno ponižavali, tukli i prisiljavali da gradi utvrđenja. Zatim je jedinica „Skala“ dobila naredbu da se prebaci na zaporoški pravac. Zadatak ukrajinskih vojnika bio je da saznaju poziciju ruskih vojnika na delu fronta.
„Tokom noći su mene i još jednog zarobljenika podigli, bilo je oko tri sata. Poslali su nas sa grupom ukrajinskih vojnika na zadatak, trebalo je da vršimo deminiranje. Kako je trebalo da izgleda to deminiranje? Trebalo je da idem napred, ako naiđemo na minu ja ću poginuti, a onda će poginuti i zarobljenik iza mene“, rekao je on.
Ruske pozicije u zaporoškom pravcu su jake i pristup je ojačan gustim minskim poljima, zbog čega kijevska vojska ima značajne gubitke.
Prema rečima „Topaza“ ruski zarobljenici bez oružja i pancira su morali da idu na udaljenosti od najmanje osam metara ispred ukrajinske pešadije. Rekao je da je ukrajinska jedinica imala zadatak da se približi što je moguće bliže ruskim pozicijama, a zatim da sačeka pojačanje za njihov sledeći napad. Međutim, ukrajinska obaveštajna grupa i ratni zarobljenici su otkriveni.
Nekoliko ljudi iz ukrajinske jedinice „Skala“ su ubijeni. „Topaz“ je uspeo da pobegne jer su ga oslobodili ruski vojnici. Prema rečima ruskog dobrovoljca, drugi ruski zarobljenik je nagazio na minu i poginuo.