„Ne mogu da kažem da se ne radujem taj-brejku, radujem se, naravno da volim da završim posao i pre taj-brejka, ali kada uđem u to svestan sam i ja i protivnici da ima odličan skor u taj-brejkovima. Znaju da ću ja verovatno da podignem nivo igre i ja mislim da u oba meča, vrlo interesantno, oba protivnika su na početku napravila duplu grešku. To govori o tome da da osećaju pritisak u tim trenucima jer u taj-brejku svaki poen može da napravi veliku razliku. Ako promaše prvi servis, ja malo pritisnem, promenim poziciju i poigravam se sa njima mentalno. To je ta situacija, a sa druge strane naravno što više pobeđuješ u taj-brejkovima to se bolje osećaš u narednom“, objasnio je Đoković.
Jasno je sve, Đoković je tokom godina skupljao iskustvo, verovatno je u mladosti sa mnogo manje taktike ulazio u dodatne periode, ali se sve vremenom iskristalisalo do trenutka potpune mentalne dominacije nad protivnikom.
Ipak, šta kada se sa druge strane nađe neko iz njegove generacije, neko ko zna kako je Novak izgledao kada je bio mladi teniser?
Takvo pitanje se pojavilo u trećem setu trećeg kola, Đoković je spram sebe imao Stena Vavrinku, čoveka koji mu je „ukrao“ dva Grend slem trofeja, igrač sa kojim je do tog momenta imao 26 odigranih mečeva i 20 pobeda.
Novak je u dva seta pokazao svoju dominaciju i nameru da meč završi u jednoj večeri, u maksimalna tri seta, ali je protiv sebe imao i publiku i Vavrinku – sve kao nekada.
Da li će Novak uspeti da sprovede svoju taktiku u taj-brejkovima? Bilo je to legitimno pitanje, imajući u vidu činjenicu da mu je Vavrinka rival od 2006. godine, da je preiskusan, prekaljen i da na njemu neće biti lako primeniti principe utvređene protiv mlađih rivala.
Ukupno su deset puta Đoković i Vavrinka pre ovogodišnjeg Vimbldona morali da igraju taj-brejkove, srpski teniser je dobio njih osam, ali su se poslednji put susreli u takvim okolnostima pre sedam godina.
Novak je dobro počeo dodatni period trećeg seta, ali je usledio kontranapad Vavrinke, nanizao je četiri poena, od zaostatka 3:1 do prednosti 5:3 i delovao je bliže osvajanju trećeg seta i prebacivanja meča u naredni dan.
„Bio sam na dva poena od gubitka seta...“, konstatovao je Đoković posle duela.
Ali, dve uzastopne greške Vavrinke i naredna sigurna egzekucija svog servisa dovele su Đokovića do sedmog poena u taj-brejku i pobede koja je važna na mnogo nivoa – potvrdio je da mu nema ravnog, čak ni kada mu se sa druge strane postavi neko ko može da mu kaže „znam te puško kad si pištolj bila“.
Ne, Novak nikada nije bio „kratak“, Novak igra dok ne ostvari ono što je zacrtao, makar koliko to bio dug put, makar se išlo do taj-brejka. A tu – tu je već njegov teren, to je njegova igrica i on je i dalje igra bolje nego iko ikada.