Kortov proces, koji je omogućavao da se kovano gvožđe prvi put proizvodi u ogromnim količinama od starog gvožđa, dugo je pripisivan britanskom finansijeru i industrijalcu Henriju Kortu.
Britanija postaje ekonomska supersila
Ta inovacija pomogla je Britaniji da postane ekonomska supersila i transformisala je izgled države kroz „gvozdene palate“, među kojima su neke od najpoznatijih građevina.
Nova analiza istorijskih dokumenata, korespodencije, brodskih manifesta i tadašnjih novinskih članaka otkriva da su inovativni metod razvili jamajkanski metalurzi, njih 76, u livnici blizu Morant Beja na Jamajci.
Mnogi od tih metalskih radnika bili su robovi, dovedeni na silu iz zapadne i centralne Afrike, područja koja su imala razvijenu metalurgiju u to vreme.
„Ova inovacija postavila je Britaniju na mesto vodećeg proizvođača gvožđa i bila je jedna od najvažnijih inovacija u formiranju modernog sveta“, kaže dr Dženi Bulstrod, koja predaje istoriju nauke i tehnologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu i koja je jedan od autora naučne studije na ovu temu.
Tehniku je zvanično patentirao Kort 1780-ih, za kog je opšte prihvaćeno da je njen izumitelj, a Tajms ga je nakon njegove smrti nazvao „ocem trgovine gvožđem“.
Proces uzet iz nasilno zatvorene livnice
Najnovije istraživanje, međutim, baca drugačije svetlo na ovo pitanje, sugerišući da je Kort mašineriju i ceo metalurški proces zajedno sa njom prebacio u Portsmut iz livnice na Jamajci koja je prisilno zatvorena.
Vlasnik livnice na karipskom ostrvu bio je robovlasnik Džon Rider, koji je u brojnim prepiskama sam sebe opisivao kao „priličnu neznalicu“ što se tiče proizvodnje gvožđa. On je isticao da je 76 „obojenih metalurga“ u livnici „savršeno u svakoj oblasti proizvodnje i obrade gvožđa“ i da njihova veština može da pretvori stari i metal lošeg kvaliteta u vredno kovano gvožđe.
Neki od radnika se u istorijskim spisima pominju i po imenu: Devonšir, Mingo, Mingov sin, Frajdej, Kapetan Džek, Met, Džordž, Džemi, Džekson, Vil, Bob, Gaj, Kofi i Kvasi.
Do inovacije su došli kada su radnici u livnici počeli da koriste posebne valjkove sa žljebovima kako bi mehanizovali naporan proces izbacivanja nečistoća iz gvožđa lošeg kvaliteta. Istu vrstu valjkova koristile su jamajčanski mlinovi za obradu šećerne trske.
„Ovo je neka vrsta mehaničke alhemije. Uzimate nešto što je suštinski đubre i pretvarate ga u nešto veoma vredno kroz taj proces“, kaže Bulstrodova.
Do 1781. godine, jamajčanska livnica beležila je profit od 4.000 funti godišnje, što je oko 7,4 miliona u današnjem novcu. Istovremeno, Kortu je pretio bankrot nakon što je preuzeo drugu livnicu 1775. godine i uložio veliki novac kako bi obezbedio ugovor sa kraljevskom mornaricom da obrađuje njihovo staro gvožđe, pre nego što je shvatio da trpi prevelike gubitke.
„Britanija kroz upotrebu vojne sile zatvara konkurenciju“
Naučni rad, objavljen u časopisu „Istorija i tehnologija“ prati tragove kako je Kort saznao za jamajčansku livnicu od rođaka koji mu je bio u gostima, a često je iz Jamajke u Englesku prevozio plen iz vojnih akcija, kao što su brodovi, teret i oprema.
Samo nekoliko meseci kasnije, britanske vlasti stavile su Jamajku pod vojnu upravu i naredile da se livnica zatvori, tvrdeći kako bi mogli da je iskoriste pobunjenici da pretvore staro gvožđe u oružje i zbace kolonijalnu vlast.
„Ta priča govori kako Britaniji, kroz upotrebu vojne sile, zatvara konkurenciju“, kaže Bulstrodova.
Kort je zaplenio mašineriju i opremu i prebacio je u Portsmut, gde je patentirao inovaciju. Pet godina kasnije, otkriveno je da je Kort proneverio ogromne sume novca od mornarice zbog čega su patenti zaplenjeni i pretvoreni u javno dobro, što je omogućilo širenje metoda prerade gvožđa u Britaniji.
„Ako pitate ljude da vam opišu inovatora, oni misle na nekog Ilona Maska ili starog čoveka u laboratorijskom mantilu. Ali ne razmišljaju o robovima na Jamajci u 18. veku“, kaže Bulstrodova, piše Gardijan.