EKONOMIJA

Evropa ima neočekivanog ekonomskog bolesnika, čija bolest bi mogla da se proširi na celu EU

Zdravlje nemačkog poslovnog sektora značajno se pogoršalo u junu.
Sputnik
Ifo indeks poslovne klime u Nemačkoj u junu je iznosio 88,5 bodova, tri manje nego u maju kada je bio na 91,5 bodova.

Pad indeksa privredne aktivnosti

Vest o padu Ifo indeksa dolazi nakon što je prošle nedelje objavljeno da je proizvodni PMI indeks aktivnosti privatnog sektora u junu u Nemačkoj pao na 41, što je 2,3 manje nego u maju.
Ako je PMI manji od 50, onda je u pitanju tzv. kontrakcija industrije, a nemački PMI je pao 11 puta zaredom.
Prema nedavnoj analizi koju je napravila londonska nezavisna kompanija za ekonomska istraživanja „Kapital ikonomiks“, ti ekonomski pokazatelji su uglavnom u korelaciji s rastom BDP-a.
„Ankete sprovedene u junu sugerišu da će nemački BDP u drugom kvartalu ponovno pasti, kako smo i predvideli. S obzirom na to da prihodi građana stagniraju, kamatne stope rastu i slabi spoljna potražnja, očekujemo da će se kontrakcija (nemačke industrije) nastaviti i u trećem i četvrtom kvartalu“, navodi „Kapital ikonomiks“.
Drugim rečima, nemačko privreda će ove godine u svakom kvartalu doživeti kontrakciju.

Privreda pala na nivo iz vremena pandemije

Nemačka privredna komora objavila je početkom jula da se nemačka privreda ponovo spustila na nivo iz vremena pandemije te da trenutno nema naznaka da će se oporaviti, javlja SEEbiz.
„Nemačka je u recesiji. Među retkim smo evropskim zemljama čije su se privrede spustile na nivo pre pandemije. To je znak za uzbunu“, rekao je Peter Adrian, predsednik Nemačke privredne komore (DIHK).
Adrian je rekao da je situacija u nemačkoj privredi generalno teška, ali da se najviše muče kompanije srednje veličine, te da firme nisu spremne na ulaganja. Šef DIHK-a predviđa ga će građevinski sektor u drugoj polovini godine zbog visokih kamatnih stopa i skupih sirovina doživeti veliki pad.
„To će izazvati negativne posledice u celoj privredi“, rekao je Adrian.

Ako ne ide Nemačkoj, ne ide ni EU

Sve je to važno jer je nemačka ekonomija najveća ekonomija u Evropi i često se na nju gleda kao na privredno najpouzdaniju članicu Evropske unije. Ukratko - ako Nemačkoj ne ide, neće ići ni EU.
Analitičarski internet portal „Trejding ikonomiks“ prognozira da će Nemačka početi da se oporavlja početkom iduće godine.

Nema više jeftinih energenata za Nemačku

Nemačka ekonomija je trenutno slaba jer se godinama oslanjala na jeftinu energiju koju je uvozila iz Rusije i moćni proizvodni sektor. Očekivano, to je poremetio sukob u Ukrajini, a krizu je produbila odluka o gašenju svih nuklearnih elektrana iz 2011. godine. Naravno, Nemačka je zbog toga počela skuplje da plaća energiju, ali analitičari nisu predvideli da će cene koje će plaćati biti ovoliko visoke, navodi Forbs.
Cena prirodnog gasa na evropskom tržište prošlog je leta zbog sukoba u Ukrajini i letnjih vrućina skočila na 339 evra po megavatsatu. Poređenja radi, njegova je cena u decembru 2021. godine iznosila 67 evra po megavatsatu, dok se na evropskom tržištu sada može nabaviti za 33 evra.

Spas u Kini

Dok jedan deo sveta želi da se distancira od Kine, Nemačka radi sve kako bi s njom imala pozitivan trgovinski odnos.
„Izgleda da nemački kancelar Olaf Šolc ne želi da napusti svoju politiku prema Kini koja je u poslovnom smislu uglavnom prijateljska“, stoji u izveštaju konsultantske kompnaije „Jurejža grup“.
Iako to neće obradovati jedan deo američkih političara, nemačke kompanije koje naveliko sarađuju s Kinom sigurno će pozdraviti takvu odluku.
„Nije izgledno da će Berlin odustati od odluke da se fokusira na ekonomske prilike“, navode iz „Jurejža grup“.

Zelena energija za glavobolju

Šef DIHK-a Peter Adrian rekao je da nemačke kompanije muči neizvesnost oko prelaska na zelenu energiju.
„Kompanije ne znaju kakvu će ulogu u tranziciji na obnovljive izvore energije odigrati plin. Još nemamo ni zeleni vodonik, a ni pouzdano i jeftino snabdevanje kompanija zelenom električnom energijom“, rekao je Adrian.
Ako ne dođe do promena, međunarodna konkurencija će prestići Nemačku, ali i mnoge zemlje Evropske unije. To bi moglo dovesti do toga da će nemačke kompanije svoje fabrike preseliti u druge, za poslovanje jeftinije zemlje, prenosi Jutarnji list.
EKONOMIJA
Evrozona u recesiji –zatišje pred buru
SVET
Zašto Makron želi da bude prvi lider Zapada u BRIKS-u koji postaje sve moćniji
Komentar