Mi smo se obradovali nešto promenjenom vokabularu zapadnih zvaničnika ali je, konstatuje naš sagovornik, suština ostala ista. On naglašava da treba odvojiti odnos SAD prema Prištini u odnosu na Aljbina Kurtija, jer tzv. Kosovo ostaje njihova velika tema i uradiće sve da ono dobije nezavisnost i legitimitet kao država. Problem je sa Kurtijem što je on čovek koji ume da podiže sopstvenu cenu ali i da utiče da njegovi partneri u Vašingtonu ne budu popustljivi prema Srbiji.
„Možda bi u SAD želeli da imaju i nekog kooperativnijeg partnera od Kurtija ali nemaju koga. S druge strane, shvataju da bi izgubili i dosta vremena skidajući ga s vlasti — morali bi da raspišu nove izbore, a on je u međuvremenu ojačao svoju izbornu bazu. Ponovo bi dobio većinu na izborima, a izgubio bi se takozvani momentum koji oni računaju da je sada povoljan da što pre završe stvari“, rekao je Stojanović.
Zapadnim emisarima se žuri
Iako zapadni emisari žele da završe priču o kosovskoj nezavisnosti do kraja ove godine, naš sagovornik tvrdi da je to nerealan plan. Iz njihove perspektive, dodaje on, plan je razumljiv, jer su naredne godine izbori za Evropski parlament ali će na birališta i pojedinačno nekoliko važnih zemalja EU. Vrlo je verovatno, kaže Stojanović, da sadašnja garnitura koja je na političkoj sceni u ime Brisela više neće obavljati te funkcije.
„Jedini centar koji može nešto radikalnije da učini je Vašington. Možda prerano ali su oni već sada u velikoj izbornoj kampanji i jasno je da tzv. Kosovo neće naredne godine biti tako važna tema. Ono trenutno figurira kao strateški važna tema i za Evropu, i za SAD što deluje pomalo čudno ali je možda i razumljivo sudeći po izjavi Gabrijela Eskobara izjavi da se pribojava međunarodnog sukoba na KiM“, naglasio je naš sagovornik.
Igra s vremenom
Stojanović ne krije da je podržao nemačko-francuski plan za KiM zbog odredbe o normalizaciji odnosa, jer treba da, kako kaže, mislimo i na ljude koji žive na tom podneblju, da dobiju neki osećaj sigurnosti i izvesnosti ali i da se saseku svi pokušaji eskalacije sukoba. U tom procesu normalizacije je dodaje on, računao da se sklanjanjem tih „minskih polja“ može napraviti atmosfera i relaksirati situacija kakvu je hteo Donald Tramp s Ričardom Grenelom.
„To je podrazumevalo da je s ekonomskim temama lakše povlačiti druge poteze. Sada je u pitanju igra s vremenom. S jedne strane, dobijamo šansu da izbegnemo udare u cajtnotu, jer je njima grozničavo potrebno da nešto učine ali je u tom zgušnjavanju vremena opasno za naše sunarodnike na KiM, jer ni u čemu nemaju osećaj sigurnosti. Ljudi koji napuštaju pokrajinu poslom ili privatno ne znaju šta će biti sa njima kada se vrate kući“, rekao je Stojanović.
Na žalost, dodaje on, Srbija se svaki dan suočava sa izazovima, a ima veoma mali manevarski prostor da zaštiti svoje stanovništvo na KiM. Što se strateške politike Beograda tiče njen put kroz Scile i Haribde traži vreme, kaže naš sagovornik i podseća da gotovo da ne postoji nijedna evropska država koja nema svog izaslanika za Zapadni Balkan.
Nažalost, Evropa je ratom u Ukrajini izgubila i ono malo autonomije na koju je računala, dok su SAD ovaj sukob višestruko iskoristile. Iskoristili su, kaže Stojanović, i strateški i politički da se na velika vrata vrate u Evropu i da uspostave potpunu prevlast na Starom kontinentu.
„Tu ne bih zanemario ni finansijsku korist, jer su svi magacini i skladišta oružja u EU ispražnjeni, dok američka industrija naoružanja treba da ih snabde, što znači da posao cveta“, kaže on.