„Na Krimu je bilo mnogo ljudi koji su govorili ruskim jezikom i postojale su određene simpatije prema idejama koje je zastupala Rusija. Čak i u ukrajinskom parlamentu bio je određeni broj pristalica ruske strane, a politika unutar Ukrajine bila je je komplikovanija“, ispričao je političar.
On je dodao da su on i nekadašnji nemački kancelar Angela Merkel morali da angažuju mnoge Evropljane koji su se protivili i zahtevali da se protiv Rusije uvedu sankcije.
Početkom decembra 2022. godine bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da su Minski sporazumi bili pokušaj da se Kijevu pruži vreme za jačanje. Odmah za njom to je potvrdio i bivši francuski predsednik Fransoa Oland. Prema njegovim rečima, tadašnja geopolitička situacija nije išla u korist Ukrajine, a Zapadu je bila potrebna pauza.
Ruski predsednik Vladimir Putin prokomentarisao je da su ga ove izjave iznenadile, budući da je računao na iskrenu želju evropskih zemalja da učvrste mir i izbegnu vojni sukob u Ukrajini.
Krim se vratio u sastav Rusije u martu 2014. godine nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za povratak u sastav Rusije glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Međutim, prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.