Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar govorili su u Atlantskom savetu o situaciji na KiM, a tom prilikom američka voditeljka je, postavljajući im pitanja, Srbe koji protestuju na severu pokrajine nazvala „fašističkim formacijama“.
Nervoza Amerike i EU
Ona je to ponovila više puta, a Eskobar je na ovo reagovao ali reklo bi se blago. Ujedno on je situaciju na KiM ocenio kao veoma tešku i na ivici regionalnog sukoba. Takođe je za stanje na severu i zbog čega nema deeskalacije na tom prostoru okrivio obe strane i napomenuo da je Ohridski sporazum koji Srbija razmatra, pravno obavezujući, iako nema priznanja Kosova od strane Srbije.
Bivši ambasador i diplomata Branko Branković nije iznađen ovakvim retorikom ni Lajčaka ni Eskobara jer je, kako kaže, očigledan cilj da krivicu za situaciju na severu Kosova svale na obe strane. On ocenjuje da ništa što su rekli Eskobar i Lajčak "ne drži vodu", ali da je očigledno da su bili iznenađeni porukom predsednika Srbije da neće ići na sastanak s Kurtijem u Brisel dokle god uhapšeni Srbi ne budu pušteni na slobodu i ROSU se ne povuče i da tek onda može da se krene u razgovore o Zajednici srpskih opština.
„Ovakav stav je njih iznenadio. Bili su ubeđeni, iako datum sastanka nije zakazan, da će srpski predsednik reći –doći ću,“ kaže Branković.
Oni su čekali potvrdan odgovor iz Beograda da bi zakazali sastanak, jer Amerika i EU, smatra naš sagovornik, po ovom pitanju nemaju problem sa Aljbinom Kurtijem jer „oni okom, Kurti skokom“, iako pokušava da se predstavi da je drugačije.
„Kad se sve ovo sabere vidi se velika nervoza pre svega Amerike, a nešto manje i EU jer ne mogu ni korak dalje sa planovima o kosovskom pitanju a morali bi, s obzirom na to da u Americi od septembra kreće predsednička izborna kampanja. Ako na to dodamo da su otišli dosta koraka unazad kad je reč o ukrajinskoj krizi, onda je njihova nervoza još shvatljivija,“ mišljenja je sagovornik Sputnjika.
Ohridski sporazum ne postoji bez ZSO
Branković se osvrnuo i na Eskobarovo insistiranje da je Ohridski sporazum pravno obavezujući iako ga Beograd nije prihvatio.
„Ohridski sporazum kao takav praktično ne postoji. Postoji samo izričita obaveza koja je data albanskoj strani da uradi sve što je potrebno za deeskalaciju sukoba na severu Kosova a pre svega oko formiranja ZSO. Srbija ništa nije iz tog sporazuma prihvatila osim da će ići na dijalog koji se tiče formiranja ZSO. A naravno, Beograd ne može da ide na dijalog ako se situacija ovako razvija i dešavaju se ovakve stvari. Eskobar i kompanija u stvari podrivaju sve što je rečeno na Ohridu, jer se sve što se dešava na KiM dešava se pod njihovom komandom,“ izričit je Branković.
Kako kaže, ne može niko reći da Amerika i EU nisu mogli za dva sata da uklone ROSU sa severa i albanske gradonačelnike, za čiji izbor je upravo Amerika dala blagoslov.
Nešto tu ne štima, konstatuje Branković koji ceni da je e u središtu svega kako će izgledati ZSO.
„Ohridski sporazum nas ne obavezuje osim kada se sedne da se razgovara o ZSO i to na bazi onoga što je Upravljački tim za izradu nacrta ZSO predstavio u Briselu. Cela stvar je jako iskomplikovana: ne bi Bajden rekao to što je rekao - da je situacija na Balkanu pretnja Americi,“ napominje Branković.
Srbe ne smeju da brane ni kad ih zovu fašistima
Našem sagovorniku je zaparalo uši i to što, kada je Eskobar pomenuo strah od regionalnog sukoba nije eksplicitno rekao ko bi to sa kim ušao u sukob.
„Pa ovo što ROSU radi je de fakto sukob, da se ne zavaravamo. Ko će drugi u ovom regionu da se petlja u bilo šta što je vezano za KiM? Čak ni Albanija, jer želi u EU, tako da ostaje zna se ko - to su ove tri države (Amerika, Britanija i Nemačka) koje stoje iza Kurtija i koje mu govore, pišu i komanduju šta da radi,“ smatra Branković.
Kako kaže, to što je Eskobar pa i Lajčak slabo odreagovao na potenciranje američke novinarke da su spontani protesti srpskih građana na severu KiM „fašistička milicija“ samo pokazuje njegovo nastojanje da se ni po koju cenu slučajno ne protumači da eventualnim oštrijim reagovanjem na takve tvrdnje ne ispadne da brani Srbe.
„Eskobar ne sme ni jednu jedinu reč da kaže koja bi zvučala kao odbrana srpskih stavova na KiM i zato je odlučio da reaguje kako je reagovao, jer je procenio da je tako za njega najbolje u toj situaciji. Ne za nas. Činjenica je da se izvukao od odgovora na ovo pitanje. Jer, svaka i najmanja naznaka da povlađuje našim stavovima njega stavlja u nezavidan položaj,“ objašnjava Branković uz komentar da se u zapadnim medijima ne sme dozvoliti da Srbi budu neko ko je u pravu.
Lajčak i Eskobar, odgovarajući na na pitanja o „fašističkoj miliciji“, rekli su da ne treba generalizovati sve stanovnike Severa, ali da nema sumnje da je 29. maja, sudeći prema scenama iz Zvečana, bilo radikalnih elemenata i ljudi koji došli sa ciljem da povrede, možda čak i izazovu žrtve, jer su bili, tvrde oni, naoružani, imali su bombe i nameru da izazovu nasilje.