Rusija, kako ističu za Sputnjik, u tom slučaju više ne bi imala drugog izbora sem da verovatno izvede udare na državne strukture u Ukrajini koje vode rat protiv nje i njenog naroda.
Kako je izjavio ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, Oružane snage Ukrajine planiraju da izvedu napad na teritoriji Rusije, odnosno Krima, raketama „hajmars“ i „storm šedou“.
„Primena ovih raketa van zone sprovođenja specijalne vojne operacije označiće potpuno uvlačenje Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije u sukob i povući će za sobom momentalne napade na centre odlučivanja na ukrajinskoj teritoriji“, istakao je ministar na sednici kolegijuma Ministarstva.
Pretnja od napada na Krim
Kako kaže za Sputnjik ruski vojni ekspert Viktor Litovkin, izjava ministra odbrane Rusije da ukrajinske Oružane snage mogu da izvedu napad na Krim nije daleka od istine.
„Sinoć su letele bespilotne letelice oko Krima. Zbog toga se ne isključuje mogućnost da Oružane snage Ukrajine mogu da upotrebe rakete ‘hajmars’ i ‘storm šedou’. Oni bi to mogli da urade jer je njima Krim trn u oku. Oni mrze ljude koji žive na ovoj teritoriji... Mrze one koji su odbili da se povinuju njima i koji hoće da govore na ruskom jeziku“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Krimski politikolog Vladimir Džarala slaže se da postoji pretnja od mogućeg napada na Krim od strane Oružanih snaga Ukrajine.
„Protivvazdušna odbrana na Krimu uz pomoć radio-elektronskih sredstava svakodnevno obara bespilotne letelice, kao i rakete koje lete ka Krimu. Ovo se dešava skoro svakodnevno. A intenziviralo se s početkom ukrajinske kontraofanzive. Treba napomenuti da nije naneta nikakva ozbiljna šteta iz razloga što se sistemi ruski sistemi PVO sjajno hvataju u koštac sa ovom ozbiljnom pretnjom. Sada, pošto ukrajinska vojska trpi težak poraz tokom svoje neuspešne kontraofanzive, kijevski režim je verovatno odlučio da podigne ulog, eskalira situaciju i udari mnogo ozbiljnijim oružjem“, konstatuje naš sagovornik.
Ruski vojni istoričar Jurij Knutov objašnjava da krstareća raketa „storm šedou“ sa kojom Kijev možda može da izvrši napad na Krim, ima domet sa zemlje oko 250-300 kilometara, dok iz aviona njen domet iznosi oko 500 kilometara.
„Štaviše, isporuka lovaca kijevskom režimu omogućiće da se ove rakete stave na avione i lansiraju. Istovremeno, postoji mogućnost gađanja ciljeva na Krimu i drugim teritorijama Rusije. Mi to veoma dobro razumemo i zbog toga i upozoravamo zemlje-članice NATO-a i kijevski režim da će, ako tako nastave, dobiti odgovarajući odgovor“, konstatuje naš sagovornik.
Kijevski režim neće proći nekažnjeno
Na pitanje kako Rusija čuva Krim i kako će ova zemlja reagovati ako Oružane snage Ukrajine napadnu njenu teritoriju, Vladimir Džarala kaže da se na Krimu nalazi moćan sistem protivvazdušne odbrane.
„Tamo se nalaze sistemi S-400, S-300 i ‘buk’. Ovde se nalazi i vojna vazduhoplovna baza u kojoj su smešteni borbeni bombarderi, helikopteri i jurišni avioni...Krim je veoma moćan vojni centar koji igra ulogu baze i koji kontroliše čitavu obalu Crnog mora“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Što se tiče pretnje od mogućeg napada, Jurij Knutov naglašava da ako Oružane snage Ukrajine napadnu Krim krstarećim raketama, kijevski režim neće proći nekažnjeno.
„Nije isključeno da će Rusija naneti udare po predsedničkoj rezidenciji, vladi, Ministarstvu odbrane i Službi bezbednosti Ukrajine, kao i druge strukture koje su povezane sa Generalštabom i vođenjem rata protiv naše zemlje“, decidan je naš sagovornik.
Podsetimo, britanski ministar odbrane Ben Volas je sredinom maja potvrdio da London isporučuje Kijevu krstareće rakete srednjeg dometa „storm šedou“.
Si-En-En je objavio ranije vest o isporukama u kojoj se navodi da su vlasti u Kijevu navodno obećale da neće koristiti rakete za napade na teritoriji Rusije.
Međutim, Oružane snage Ukrajine su od tada više puta izvele napade ovim raketama na nove ruske regione.
Kremlj je saopštio da se Moskva prema britanskim isporukama krstarećih raketa „storm šedou" Kijevu odnosi krajnje negativno, ističući da to zahteva „adekvatan vojni odgovor“.