Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj predstavio je u utorak mere zemljama članicama koje bi trebalo uvesti ukoliko premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ne bude preduzeo korake za deeskalaciju situacije na severu Kosova i Metohije.
Albanski premijer Edi Rama saopštio je sinoć da se za danas planirani sastanak vlada Albanije i privremene prištinske vlade otkazuje, jer ne postoji dogovor sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.
„Nalazimo se u uslovima zaoštravanja odnosa između Kosova i cele evroatlantske zajednice, ovaj sastanak ne može da bude održan u očekivanom formatu, nakon što sam razgovarao sa visokim predstavnikom za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Đozepom Boreljom“, objasnio je Rama.
Zapad izoluje Kurtija
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da Kurti želi da igra tvrdo, i pošto igra tvrdo, svojim pristupom opstruira tok pregovora. Edi Rama, a posebno Borelj, Lajčak i Eskobar mnogo lakše bi mogli da realizuju tu evroatlantsku agendu na Kosovu da je Kurti fleksibilniji, ističe naš sagovornik.
„Da Kurti formira Zajednicu srpskih opština sa skromnim ovalšćenjima, doveo bi Srbiju u neku vrstu problema jer tad bi Srbija bila izložena pritisku da poštuje članove 2 i 4 Ohridskog sporazuma. Tačnije, nemačko-francuskog, tj. evropskog papira koji vidi Kosovo kao samostalan političko-pravni entitet. Dakle, Kurti smeta zato što sprečava Zapad i Albance da dođu u poziciju da Srbija bude jedina tačka na koju treba vršiti pritisak. Kurti opstruiranjem daje alibi Beogradu da se drži po strani i samim tim inicira odugovlačenje u pregovaračkom procesu.“
„Trijumf logike jedinstvenog slučaja“
Zapadu je stalo da što pre reši kosovski problem de bi potom mogao da proglasi „trijumf logike jedinstvenog slučaja“, smatra Stanković. Onda bi se Zapad u skladu sa svojim interesima vratio priči o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta i insistirao bi da načelo u pregovorima Rusije i Ukrajine bude povratak Ukrajine na granice iz 1991, što uključuje i Krim u sastavu Ukrajine.
„Reč je o jednoj široj političkoj igri u koju je Vašington uključen suštinski, a Evropa je samo tehnički realizator. Pomalo je to i stvar karijera prestižnih diplomata počevši od Kristofera Hila, Lajčaka i ovih drugih birokrata koji Kosovo vide i kao mesto svoje realizacije. Ne zaboravite, veliki deo američke administracije, posebno ove koju predvodi Džozef Bajden, započeo je svoju karijeru na slučaju bivše Jugoslavije, a Kosovo je kao poslednja kriza sa tog prostora koja nije razrešena tačka na koju se oni vraćaju u svoje mladalačke dane, da potvrde, kako oni to tvrde, kontinuitet uspešne misije“
Rešavanje kosovskog problema je pomalo stvar geopolitičkih interesa, karijere karijernih diplomata i uspostavljanja bezbednosno-političkog poretka na Zapadnom Balkanu gde Zapad želi da zadrži uticaj uprkos određenim turbulencijama, što na prostoru evropskog kontinenta, što globalno, smatra Stanković.
Pred Kurtijem „dva putića“
Prema njegovim rečima, mere protiv Kurtija verovatno bi podrazumevale neku vrstu političke izolacije, ali se spekuliše i o sprečavanju aplikacije tzv. Kosova za finansijsku pomoć EU. Za Kosovo bi to verovatno bilo ravno katastrofi s obzirom da tamo privrede nema ni u tragovima, tako da oni žive od doznaka Albanaca koji rade u onostranstvu i novca iz evropskih fondova.
„Kao zemlja bez privrede, tzv. Kosovo bez evropskih donacija teško da može biti održivo na duži rok. A tu postoje dva puta pred Kurtijem. Jedan je da bude smenjen, što nije isključeno kao opcija jer Amerikanci sve manje polažu nadu u njega, a drugi je da Kosovo po prvi put oseto 'čari evro-američkih sankcija' i da onda narod na ulici zbaci Kurtija. Obe stvari su u igri, sve zavisi samo od toga koliko će i da li će Kurti promeni kurs“, zaključio je Stanković.