Kako se navodi, produžavanje Stoltenbergovih ovlašćenja koja ističu 30. septembra može da postane kratkoročna kompromisna varijanta za članice NATO-a, pre izbora njegovog naslednika sledeće godine.
Prema pisanju lista, verzija sa nastavkom punomoćja aktuelnog generalnog sekretara Alijanse posledica je toga što dva glavna kandidata na poziciju novog rukovodioca vojnog bloka, premijer Danske Mete Frederiksen i ministar odbrane Velike Britanije Ben Voles, nisu mogli da dobiju jednoglasnu podršku učesnika organizacije.
Najveće zemlje članice NATO-a, uključujući SAD, smatraju da bi funkciju generalnog sekretara trebalo da zauzme bivši ili aktuelni šef Vlade koji bi imao veći autoritet u očima svih učesnika bloka. Izvori izdanja su dodali da Francuska i Nemačka i dalje naginju kandidaturi Frederiksen, iako joj američki predsednik Džozef Bajden na sastanku sa njom 5. juna u Vašingtonu nije pružio „punu podršku“.
Sam Stoltenberg, ističe se u članku, nezadovoljan je zbog nejasnog statusa njegove budućnosti. Istovremeno, članovi njegovog tima u Briselu već su počeli da se spremaju za povratak u svoje matične zemlje.
Stoltenberg je trebalo da podnese ostavku 1. oktobra 2022. godine, mada su u martu ove godine lideri članica Alijanse doneli odluku o produženju njegovog mandata do 30. septembra 2023. godine. Aktuelni generalni sekretar NATO-a 15. maja je potvrdio da namerava da ode sa te funkcije nakon isteka ovlašćenja.
Koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacioalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi izjavio je da Bajden još nije odlučio čiju će kandidaturu podržati.
Jens Stoltenberg je na čelu NATO-a od 2014. godine.