Silvio Berluskoni koji karijeru počinje kao pevač na kruzerima bio je jedan od mnoštva ljudi koji su pripremani za mnogo zahtevnije zadatke, bar prema tvrdnjama ljudi koji su pričali da je jedna od vatikanskih službi s njim stupila u kontakt još od gimnazijskih dana, kaže za Sputnjik Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Harizmatični suverenista
Berluskoni se na političkoj sceni pojavio po završetku Hladnog rata kad su elite koje donose odluke na Zapadu odlučile da se obračunaju sa svim suverenističkim snagama u zemljama Evrope, dodaje Janković.
„Na brisanom prostoru gde su u prvi plan dolazili neharizmatični politički lideri što su se bavili rasprodajom nacionalnog blaga, dolazi Silvio Berluskoni i postaje magnet za okupljanje svih koji su smatrali da se ne treba tek tako predati Vašingtonu i Londonu, i da Italija ima i mogućnosti i šanse da nešto sama učini. Da bude ne samo objekat, već i subjekat međunarodnih odnosa. Silvio Berluskoni se tako i ponašao i otuda i njegovo lično prijateljstvo sa mnogim svetskim državnicima uključujući i ruskog predsednika Vladimira Putina“.
Berluskonijev stil karakterisali su neposredni način izražavanja i duhovitost koju je nasledio iz ranije karijere zabavljača zbog kog je Italijanima bio pristupačan i simpatičan, dodaje Janković.
Globalno najpoznatija Berluskonijeva šala je opis Baraka Obame, tada tek izabranog američkog predsednika, za koga je rekao da je „mlad, lep i preplanuo“. Tokom posete tadašnjem ruskom predsednik Dmitriju Medvedevu. Ovaj, kao i mnogi njegovi „vicevi“, šokirali su i zgražavli zapadnu, politički korektnu javnost.
Premijer sa najdužim stažom u italijanskoj istoriji Silvio Berluskoni preminuo je u 87. godini u bolnici u Milanu. U poslednjih nekoliko godina Berluskoni je bio nekoliko puta hospitalizovan. U aprilu je lečen od infekcije pluća koja je posledica leukemije.
Pevač, preduzimač, medijski mogul, vlasnik „Milana“
Silvio Berluskoni rođen je 29. septembra 1936. godine u porodici bankarskog radnika. Godine 1961. diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Milanu, a tokom studija je radio kao pevač na kruzerima. Po završetku fakulteta osnovao je kompaniju „Edilnord“ koja je postala poznata po izgradnji modernog stambenog naselja na periferiji Milana.
Sedamdesetih godina Berluskoni se iz građevinskog preselio u sektor telekomunikacija, a 1978. osnovao je „Fininvest holding“ u okviru kojeg je 1980. pokrenuo prvi nacionalni privatni televizijski kanal – „Kanal 5“, a kasnije i „Italija 1“ i „Rete 4“. Berluskonijeve tri televizije spojena su u mrežu „Mediaset“, koja se ravnopravno takmiči sa državnim kanalima.
U periodu od 1986. do 2017. godine bio je vlasnik fudbalskog kluba „Milan“ koji je tokom Berluskonijeve vladavine osvojio pet od ukupno sedam titula prvaka Evrope.
Najduži premijerski staž
U januaru 1994. Berluskoni je napustio rukovodstvo „Fininvesta“ i formirao političku partiju „Napred, Italija!“, a već u martu iste godine postao je premijer Italije. Prva Berluskonijeva vlada trajala je samo osam meseci zbog nesuglasica unutar vladajuće koalicije.
Sastanak nekadašnjeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom
© Sputnik / Alexey Nikolsky
/ Druga i treća Berluskonijeva vlada bile su na vlasti 2001-2005. i 2005-2006. Dve godine kasnije, Berluskoni je postao premijer po četvrti put. Ta vlada je trajala do 2011. godine.
Dosledan do smrti
Berluskoni je tokom cele političke karijere bio interesantan italijanskom pravosuđu. Sud ga je 2013. osudio na sedam godina zatvora u „slučaju Rubi” zbog veze sa maloletnom prostitutkom i zloupotrebe službenog položaja. Godinu dana kasnije optužbe protiv Berluskonija su odbačene zbog nedostatka dokaza.
Kroz celokupnu svoju političku karijeru, Berluskoni je imao problem sa pravosuđem ne toliko što mu se može propisati korupcija, već otuda što je i sama politika koju je vodio smetala određenim krugovima koji imaju izuzetan uticaj na italijansko pravosuđe, smatra Janković.
„Konačno, on je i sklonjen sa vlasti 2012. godine državnim pučem, a do smrti je ostao dosledan svom prijateljstvu sa Rusijom i uverenju da Italija može sebi osigurati mesto na globalnoj političkoj sceni kao protagonista, ne samo tako što će graditi dobre odnose sa Amerikom, već i sa Rusijom i Kinom“, zaključio je Janković.