„Ovaj put smo detaljno razmotrili sva ta pitanja. Naše procene se, u suštini, nisu promenile. Ne možemo da budemo zadovoljni načinom na koji se sprovodi taj memorandum“, rekao je Veršinjin.
On je dodao da su glavni kriterijum bili i ostali interesi Rusije.
„Uprkos deklarativnim izjavama koje se redovno čuju u zapadnim prestonicama – Vašingtonu, Londonu, Briselu, barijere koje stoje na putu našeg izvoza i dalje postoje. I dalje postoje problemi u vezi transakcija, nabavke rezervnih delova, osiguranja i reosiguranja ruskog tereta na ruskim brodovima kada pristaju u evropske luke. U suštini, konstatujemo da se taj deo tzv. paketa, koji čine Istanbulski sporazumi potpisani u julu prošle godine, ne sprovodi. Naravno, tu ne možemo da se odreknemo naših interesa“, rekao je zamenik ministra inostranih poslova Rusije.
Kako je dodao, uprkos svim naporima UN nisu uspele da ubede Evropljane da rusku „Roselhozbanku“ ponovo uključe u međunarodni platni sistem SVIFT.
„U suštini, danas su u UN priznali da takve akcije nailaze na potpuni zid negativnosti onih koji donose odluke u EU i drugim zapadnim prestonicama“, rekao je Veršinjin.
On je istakao da je takav stav Zapada „licemeran i dvoličan“ pošto je velika razlika između onoga što se govori i radi.
„Mi ne poričemo te napore UN, mi to vidimo i znamo, ali ne trebaju nam samo napori, potrebni su nam rezultati. I, nažalost, nemoguće je da se predstavnici UN pohvale rezultatima. S obzirom da i dalje postoje prepreke na putu transakcija, na putu reosiguranja i osiguranja, na putu odmrzavanja tih finansijskih sredstava koja pripadaju ruskim kompanijama, to znači da nema pomaka u tom pravcu“, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije.
Odluka o produženju Istanbulskog sporazuma o žitu biće doneta samo na osnovu interesa Rusije, poručio je Veršinjin.
„Mislim da u svim okolnostima treba da se rukovodimo jasnim shvatanjem interesa ruske strane. Dakle, time ćemo se rukovoditi i po ovom pitanju“, rekao je Veršinjin, upitan da li Rusija namerava da produži prehrambeni sporazum nakon 18. jula ako se ništa ne promeni.
On je dodao da je Rusija spremna da nastavi dijalog sa UN o primeni memoranduma o izvozu ruskih poljoprivrednih proizvoda pod uslovom da ti razgovori donesu rezultate, „što do sada, nažalost, nije bio slučaj“.
U Ženevi je 9. juna održana nova runda pregovora između Rusije i UN o memorandumu u okviru „prehrambenog sporazuma“.
Prehrambeni sporazum
Rusija je produžila crnomorsku inicijativu na 60 dana. Nebenzja je ranije u pismu zameniku generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja Martinu Grifitsu ukazivao na to da u kontekstu „prehrambenog sporazuma“ moraju biti rešeni sledeći problemi: ponovno uključivalje Ruske poljoprivredne banke u sistem SVIFT, obnavljanje isporuka poljoprivredne tehnike u Rusiju, ukidanje ograničenja na osiguranje i omogućavanje pristupa lukama za ruske teretne brodove, obnavljanje rada cevovoda za amonijak „Toljati – Odesa“, deblokada računa i finansijske delatnosti ruskih kompanija za proizvodnju đubriva.
Crnomorsku inicijativu potpisali su 22. jula prošle godine predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija u Istanbulu, a njom je predviđen izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva Crnim morem iz tri luke, uključujući odesu. Usaglašavanjem plovidbe brodova bavi se Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu. Predsednik Rusije Vladimir Putin je prošlog septembra ukazao na to da Zapad izvozi veći deo ukrajinskog žita u svoje države, umesto u afričke zemlje, kojima je ono neophodno.