Mada, prema rečima predsednice Odbora za spoljne poslove Parlamenta Ališe Kerns, Kosovo nije Srbija – to je nedvosmisleno izrekla u raspravi u kojoj je učestvovao zamenik šefa britanske diplomatije, državni ministar za razvoj i Afriku i član vladajuće konzervativne većine Endrju Mičel.
Za Kernsovu, zvanični Beograd je orkestrator bojkota, kako je navela, „demokratskih izbora“ na severu KiM, a činjenica da je na izbore izašlo svega nešto više od tri odsto glasača rezultat je - „spoljnog mešanja“.
Mičel je na sednici odbora pozvao vladu privremenih institucija u Prištini da ukloni specijalne policijske jedinice iz severnih opština, a nove gradonačelnike da obavljaju dužnost sa alternativnih lokacija. Sa druge strane, ministar spoljnih poslova vlade u senci, opozicioni laburistički poslanik Dejvid Lami, podsetio je na „istorijsku ulogu“ Velike Britanije u regionu, zapitao se zbog čega ni jedan britanski šef diplomatije nije posetio Prištinu od 2016. i istakao da je vreme da se Velika Britanija seti svoje istorijske uloge u regionu i hitno počne da pokazuje „neko liderstvo“.
Aljbin Kurti - britanski projekat
Prema rečima dr Aleksandra Rastovića, direktora Istorijskog instituta SANU, britanski Parlament postupa po istoj matrici po kojoj je postupao u 19. i 20. veku – Srbija se smatrala agresorom tada i tako se smatra i sada. kako su nekada smatrali da KiM nije deo Srbije, tako smatraju i danas.
Naš sagovornik podseća da je Britanija odavno involvirana u Balkanska pitanja, još od 19. veka. U našem vremenu, britanska vlada imenovala je specijalnog izaslanika za Balkan, ser Stjuarta Piča, a pre nekoliko godina pokušala je da u Savetu bezbednosti UN žigoše srpski narod kao genocidan, što je sprečeno zahvaljujući ruskom vetu. Rasprava u Parlamentu samo je kontinuitet britanske politike prema Balkanu na kome, kako Rastović kaže, Britanija ima interese koji se, kao što je bilo i u prošlosti (uz nekoliko izuzetaka) ne poklapaju sa srpskim interesima.
„Britanski interes je očigledno podrška Aljbinu Kurtiju i njegovoj vladi. Čitavom Evropom cirkuliše da iza Kurtija i stoji Velika Britanija. On je njihov projekat i sve što se dešava, i takozvani izbori, i frenetična podrška Kurtiju pokazuju da su oni stali iza njega i politike za koju mislim da nije dobra, nije razumna i da samo može da vodi ka eskalaciji. To nije dobro ni za Srbe, ni za Albance, a nije dobro ni za čitav Balkan“, kaže Rastović.
Po svemu sudeći, Velika Britanija pokušava da parira EU i SAD u kosovskom pitanju, smatra on. Posle navodne nezainteresovanosti, ovako naprasno otvaranje kosovskog pitanja u Parlamentu upravo to i pokazuje.
Vašington i London ponašaju se kao muž siledžija
U početku jugoslovenske krize, Velika Britanija je isprva taktizirala, ali od dolaska Tonija Blera na mesto premijera Ujedinjenog kraljevstva, stvari su jasne – Velika Britanija je neprijatelj srpskog naroda i učesnik je u ratu, objašnjava istoričar, profesor Filozofskog fakulteta dr Čedomir Antić.
„Ovaj trenutak je višestruko složen, višestruko osetljiv. Posle šesnaest godina od samovlasnog proglašenja nezavisnosti KiM izvesno je da su razbijanje i raspad Jugoslavije, rat protiv Srbije i njeno bombardovanje i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, presedani koji trenutno skupo koštaju SAD i Veliku Britaniju. Otvorena su razna druga pitanja i čak i to što su pobedili u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, samo im je dalo lažnu hrabrost i lažni podsticaj koji im se višestruko osvetio širom planete“, konstatuje Antić.
Prema Antićevim rečima, Britanija bi, zajedno sa svojim saveznicima, želela da u drugoj godini ukrajinske krize zatvori kosovsko pitanje – da li će ga zatvoriti tako što će izazvati rat, ili tako što će Srbija sama pozvati one koji nisu priznali kosovsku nezavisnost, njima je svejedno.
„Međutim, ono što ostaje kao činjenica, to je da Vašington i London danas deluju kao muž siledžija i psihopata koji čitav dan tuče ženu, a uveče je tuče zato što plače. Izvesno je da pokušavaju da nateraju Srbiju da bez bilo kakvog smokvinog lista, nekog zapadnog ustupka, prihvati bezuslovnu nezavisnost Kosova“, zaključuje on.