Uoči žetve pšenice koja treba da krene poslednjih dana juna, s obzirom na konstantne padavine u maju, ali i prognozu da će i gotovo ceo juni biti kišan, pitanje je čemu se možemo nadati. Aćin za Sputnjik kaže da je pšenica sada u fazi nalivanja zrna.
Nalivanje kišom i nalivanje zrna
To, praktično, znači punjenje zrna, kada se intenzivno nakuplja suva materija i pretvara u krajnji produkt. Sadržaj vode se od 65 odsto koliki je na početku nalivanja, svodi na 38 do 42 odsto na kraju te faze nakon čega sledi žetva. Otuda i zapitanost hoće li velika količina vlage ugroziti kvalitet pšenice i njen rod.
Stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo podseća da su jesen i zima, sve do aprila, bili topliji u odnosu na višegodišnji prosek, pa je blaga zima pomogla i onim usevima koji su okasnili sa setvom da se ubrzano razvijaju.
Takvo vreme je, kako kaže, pogodovalo biljkama, pa se to odrazilo na bujne useve, ali je isto tako tako pogodovalo i razvoju bolesti.
„Topla zima dovela je do toga da značajan broj prouzrokovača bolesti kod strnih žita prezimi, da bi u aprilu i maju hladnije vreme od višegodišnjeg proseka i količina i učestalost padavina dovelo do značajnog napada pre svega „žute rđe“ na poljima od polovine aprila i početkom maja“, kaže naš sagovornik.
On podseća da se ta bolest prethodni put javila 2014. godine, ali su proizvođači za proteklih devet godina usvojili redovne tretmane, dva, često i tri puta fungicidima, tako da će gubici zbog toga verovatno biti manji nego te godine.
Velika količine padavina je zabeležena i u 2021. godini pa je ona bila rekordna po rodu pšenice
© Sputnik / Aleksandr Krяžev
/ Kišna, a rekordna
Intenzitet bolesti se, kako ističe, razlikovao od regiona do regiona, u zavisnosti od sorte pšenice i neke su to bolje podnele. Proizvođači koji su zakasnili sa tretmanom imali su veće probleme i na terenu se moglo videti da ima jako dobre pšenice, ali i jako loše, napominje Aćin.
On, međutim, podseća da je i 2021. godina, koju su karakterisale velike količine padavina i umerena temperatura, bila rekordna po rodu pšenice. Stručnjak za strna žita zato veruje da će, ukoliko ovakvi uslovi ostanu oni sigurno omogućiti prosečan rod.
„Velika je šarolikost useva i imaćemo sigurno i rekordnih prinosa kod pojedinih proizvođača koji su primenjivali agrotehničke mere, a pre svega mere nege. Biće sigurno odličnih prinosa. U Srbiji je 2021. godina bila rekordna sa 5,7 tona po hektaru, a desetogodišnji prosek je oko 4,5 tone“, kaže Aćin.
Zato ističe da ovakvi uslovi odgovaraju strnim žitima.
Biće dobra godina
„Ovo umereno vreme koje nije pretoplo, sa dovoljnom količinom vlage u zemljištu, pogoduje nalivanju zrna i onim završnim fazama. Naravno uz to da padavine ne ometaju žetvu. Vremenski uslovi kao takvi trenutno pogoduju pšenici“, ističe naš sagovornik.
On, ipak, dodaje da još ima vremena do žetve koja kreće poslednjih dana juna kada je bitno da stane kiša kako bi mašine mogle da uđu u njive i krenu sa žetvom. Kako stvari sada izgledaju biće ovo sasvim dobra godina, mišljenje je stručnjaka za strna žita.
Prinosi su i prošle godine bili neujednačeni zbog različitog rasporeda padavina, ali je prosečan prinos od 5,02 tone po hektaru bio iznad petogodišnjeg proseka. Podbacio je sever zemlje gde je požnjeveno 4,0 do 4,5 tone po hektaru.
Prošlogodišnji rod pšenice je iznosio 3,2 miliona tona, što je dvostruko više od domaćih potreba.