U Južnoj Africi održan je dvodnevni sastanak šefova diplomatija BRIKS-a u sklopu priprema za samit te organizacije krajem avgusta, a šef ruske diplomatije Sergej Lavrov poručio je da ta grupacija u svetlu delovanja Zapada treba da traži zajedničke odgovore na postojeće izazove.
Lavrov je takođe, na sastanku u Kejptaunu, istakao da zemlje BRIKS-a treba da uporede pristupe proširenju te organizacije.
Naime, predsednik Venecuele Nikolas Maduro rekao je da njegova zemlja želi da se priključi BRIKS-u, a među zainteresovanim da se pridruže ovom bloku su i Argentina i Iran. Prema navodima Ministarstva spoljnih poslova Kine, za jače veze s ovim blokom zalažu se i Indonezija, Turska, Saudijska Arabija i Egipat.
Aleksandar Ščetinjin, direktor odeljenja za Latinsku Ameriku pri Ministarstvu spoljnih poslova Rusije, izjavio je da Rusija visoko ceni izjavu predsednika Venecuele Nikolasa Madura da njegova zemlja želi da se pridruži BRIKS-u, što ukazuje na sve veći autoritet organizacije.
„Izjava Madura govori o sve većem autoritetu koji BRIKS dobija u aktuelnoj međunarodnoj situaciji na osnovu svojih stavova o dešavanjima, svojih procena, svog modela saradnje na ravnopravnoj osnovi bez sankcija i pritisaka“, rekao je Ščetinjin, komentarišući izjavu Madura da Venecuela želi da postane deo BRIKS.
Organizacija u kojoj nema Amerikanaca
Mihail Beljajev, ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja, smatra da su mnoge zemlje zainteresovane za ulazak u BRIKS jer je ovo međunarodna organizacija u kojoj nema Amerikanaca. Pored toga, kako kaže, većina država je počela da shvata da se centar razvoja seli sa Zapada na Istok.
„U Evropi, kao ni u Sjedinjenim Američkim Državama, nema mesta za razvoj. A što se tiče BRIKS-a, ovo je organizacija gde se države mogu ekonomski razvijati. Za njih je važna ekonomija jer život stanovništva zavisi od uspeha privrede. Zbog toga je sve više zemalja zainteresovano za neku vrstu saradnje sa zemljama BRIKS-a“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Slično mišljenje deli i Vasilij Koltašov, rukovodilac Centra za ekonomska istraživanja Instituta za globalizaciju i društvena kretanja, koji objašnjava da je BRIKS zainteresovao mnoge države iz razloga što je ova organizacija potpuno drugačija od, na primer, G7.
Prema rečima stručnjaka, G7 je od samog početka bila zatvorena organizacija u koju mnoge zemlje nisu mogle da uđu. U njoj, kako kaže, zapravo postoji samo jedan pravi vladar – Vašington, dok su druge zemlje-članice samo zavisni igrači.
Što se tiče BRIKS-a, ova organizacija demonstrira drugačiji pristup. Ona objedinjuje jake države koje su zainteresovane za slobodne trgovinske odnose. U njoj se nalaze svetski ekonomski lideri od kojih svaki vodi ekonomsku politiku nezavisnu od SAD, decidan je stručnjak.
Zaštita od agresivne G7
Na pitanje šta će značiti mogući ulazak Venecuele u BRIKS i pridruživanje Saudijske Arabije BRIKS banci, Koltašov kaže da će ove dve zemlje ojačati uticaj ove međunarodne organizacije u svetu.
“U ovoj organizaciji nalaziće se zemlje koje će biti ekonomski jače od zemalja-članica G7. BRIKS neće biti usmeren protiv Sjedinjenih Američkih Država. Ova organizacija nema taj cilj. Dotle G7 i Vašington stalno nekog optužuju, uvode sankcije, napadaju druge zemlje…BRIKS je organizacija koja je spremna da gradi ekonomske veze sa državama i brani interese njenih članica od mogučeg agresivnog uticaja G7”, precizira sagovornik Sputnjika.
Prema rečima Mihaila Beljajeva, Venecuela i Saudijska Arabija su zemlje koje su korisne za BRIKS.
“Venecuela proizvodi naftu i druge minerale. Pritom, ova zemlja je na američkom kontinentu. To je zanimljivo sa geopolitičke tačke gledišta. Što se tiče Saudijske Arabije, ovo je bogata zemlja sa obiljem kapitala. I ako se pridruži banci BRIKS, ona će uspeti da ojača kapital te banke i njene sposobnosti. U svakom slučaju, važno je da ove zemlje imaju određene resurse, doprinose organizaciji i rastu međunarodnog autoriteta”, konstatuje naš sagovornik, dodajući da će njihov mogući ulazak doprineti smanjivanju uticaja SAD u svetu.
Kad je reč o zainteresovanosti Venecuele za članstvo u BRIKS-u, portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Mao Ning, komentarišući izjavu Madura, izjavila je da Kina podržava proces širenja članstva u toj grupaciji.
„Kina je uvek smatrala BRIKS otvorenim i inkluzivnim mehanizmom, te podržava proces širenja organizacije. Pozdravljamo pridruživanje što je moguće više partnera istomišljenika velikoj porodici BRIKS u bliskoj budućnosti“, kazala je portparol.
U Šangaju je inače ove nedelje održano godišnje zasedanje upravnog saveta i saveta direktora Nove banke za razvoj koji su osnovale zemlje BRIKS-a. Novi šef banke, bivša predsednica Brazila Dilma Rusef rekla da je cilj banke jasan – da raširi sferu aktivnosti i ojača njenu ulogu kao platforme za saradnju.
Podsetimo, BRIKS je osnovan 2006. godine u okviru Ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. U početku su ga činile Brazil, Rusija, Indija i Kina da bi se februara 2011. grupi priključila i Južna Afrika.