Simptomi „Dana mrmota“ kod tog čoveka prvo su se pojavili tako što se žalio proizvođaču svoje e-knjige jer je mislio da ona stalno prikazuje isti tekst, a kontaktirao je i provajdera kablovske televizije jer mu se učinilo kako se stalno emituju iste vesti, navodi se u novoj naučnoj studiji objavljenoj u BMJ žurnalu, u kom se publikuju radovi zasnovani na kliničkoj praksi.
Simptomi „Dana mrmota“
„Kuda god da idem, isti su ljudi kraj puta, isti automobili iza mene, isti ljudi u njima, ista osoba izlazi iz automobila noseći na sebi istu odeću, istu torbu, ljudi govore iste stvari, ništa nije novo“, opisao je taj pacijent svoje iskustvo lekarima.
Takvo stanje nazvano je deža viku sa rekolektivnom konfabulacijom (DVRC) ponekad se pojavljuje kod neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest. Reč je o bolestima u kojima ćelije centralnog nervnog sistema prestaju da rade i na kraju odumiru, a ta stanja se vremenom pogoršavaju, dok lekovi još ne postoje.
Deža viku i deža vi
Deža viku se razlikuje od deža vija, koji je prolazan osećaj, a deža viku je stalan doživljaj ponavljanja prethodnih iskustava.
Osobe koje pate od deža vikua često ne mogu da prepoznaju od čega pate i razvijaju onesposobljavajuća lažna uverenja i ponašanja slična zabludama kako bi opravdali svoju abnormalnu percepciju. Ta lažna percepcija u kombinaciji s proizvodnjom lažnih dokaza koji je podržavaju poznata je kao rekolektivna konfabulacija.
DVRC je opisan kod nekolicine drugih pacijenata sa neurodegenerativnim bolestima, uključujući neke s Alchajemrovom bolešću. Tačan uzrok DVRC ostaje nejasan, ali neki naučnici pretpostavljaju da poremećaj u radu hipokampusa, dela mozga koji pomaže u pretvaranju kratkoročnih u dugoročna sećanja, može da izazove taj fenomen.
Simptom neuroloških poremećaja
Deža viku bez rekolektivne konfabulacije takođe je evidentiran kao simptom nekih neuroloških bolesti, uključujući neke vrste epilepsije, ali i kod traumatskih povreda mozga, te u slučajevima psihijatrijskih poremećaja, kao što je šizofrenija.
U jednom od tih slučajeva, taj fenomen bio je povezan sa osobom koja je uzimala 5-hidroksitriptofan, poznat i kao 5-HTP, a koji se u telu pretvara u serotonin, poznatom i kao hormon sreće..
Neuropsihološka procena muškarca u nedavnom slučaju otkrila je gubitak pamćenja, impulsivno ponašanje i kognitivni pad, a on je često spajao dve odvojene priče kao samo jednu. Skeniranje mozga pokazalo je neobično nisku aktivnost u levom temporalnom režnju mozga i frontalnim režnjeva, gde su abnormalnosti bile izraženije na desnoj strani.
Lekari su analizirali i njegovu cerebrospinalnu tečnost koja okružuje mozak i otkrili da je u likvoru smanjen nivo proteina amiloid beta-42, dok je nivo tau proteina bio granično povišen, što ukazuje na Alchajmerovu bolest.
Lečenje bez poboljšanja
On je lečen eksperimentalnom imunoterapijom, ali je tretman prekinut jer nije bilo znakova poboljšanja. Četiri godine nakon pojave simptoma, pacijent je imao lošije rezultate na kognitivnim testovima nego na početku.
„Njegovi simptomi konfabulacije i dalje su prisutni i smetaju. Ipak, nastavio je da živi kod kuće i ostao nezavisan brinući se o sebi“, piše u studiji.
Najveća serija slučajeva koja je dokumentovala DVRC uključivala je slučajeve 13 pacijenata, od kojih je devet verojatno imalo Alchajmerovuu bolest.
Troje pacijenata imalo je blago kognitivno oštećenje, a jedan je imao frontotemporalnu demenciju, napisali su autori studije.
Kako su naveli, njihova studija prva je o DVRC-u koja je analizirala aktivnost mozga skeniranjem, te likvor pacijenata, kao i ponovljena neuropsihološka testiranja.