U rezoluciji, usvojenoj sa 442 glasa "za", 144 "protiv" i 33 uzdržana, zakonodavci EU su doveli u pitanje kredibilitet Mađarske za ispunjavanje uloge predsedavajućeg Saveta Evropske unije u drugoj polovini 2024. godine.
Članovi Evropskog parlamenta su istakli važnost uloge predsedavajućeg Saveta u unapređivanju rada Saveta na zakonodavstvu EU, obezbeđivanju kontinuiteta agende EU i predstavljanju Saveta u odnosima sa drugim institucijama EU.
Evropski parlament postavlja pitanje kako će Mađarska moći verodostojno da ispuni ovaj zadatak 2024. godine, s obzirom na njenu neusaglašenost sa evropskim pravom i vrednostima, kao i principom iskrene saradnje, stoji u rezoluciji.
Evroparlamentarci zato traži od Saveta EU da se što pre iznađe odgovarajuće rešenje, i napominju da bi EP mogao da preduzme odgovarajuće mere ako se takvo rešenje ne pronađe.
Evropski poslanici izražavaju i zabrinutost zbog situacije u kojoj evropske vrednosti u Mađarskoj nastavljaju da se urušavaju, uprkos aktiviranju člana 7 Ustava EU protiv te zemlje.
Usvojena rezolucija osuđuje, kako je navedeno, vladine komunikacione kampanje protiv EU za koje je EP rekao da su deo vladine strategije da se skrene pažnja sa njene neusklađenosti sa vrednostima sadržanim u članu 2 Ustava EU i njene sistemske korupciji.
S obzirom na evropske parlamentarne i lokalne izbore 2024, poslanici Evropskog parlamenta pozvali su mađarsku vladu da sprovođenje svojih izbora uskladi sa međunarodnim standardima.
Dokument skreće pažnju na izveštaje o navodnim metodama zastrašivanja, kao što su posete tajne policije kancelarijama nekih kompanija i drugi oblici pritiska kojima se služe određene osobe za koje se zna da su povezane sa bliskim krugom ili kancelarijom premijera.
Za ta zastrašivanja se tvrdi da su imali za cilj da pod svoju kontrolu stave one delove mađarske industrije za koje se smatra da su od strateškog značaja.
Evropski parlament je, takođe, izrazio zabrinutost zbog zamrznutih fondova EU i odlaganja relevantnih reformi u Mađarskoj.