Prekomerno korišćenje spoljnih osvetljenja, kao što su ulično, reklamno i ono sa sportskih objekata, umanjuje vidljivost zvezda.
Astronomi su 2016. godine utvrdili da Mlečni put više nije vidljiv na trećini naseljive teritorije čovečanstva, a svetlosno zagađenje se od tada još više pojačalo.
„Noćno nebo je deo naše životne sredine i naredne generacije bi bile znatno uskraćene ako ne bi mogle da vide noćno nebo u pravom izdanju, baš kao kada biste bili uskraćeni da vidite ptičje gnezdo. Ne morate biti astronom da bi vam bilo stalo do ovoga. Nisam ornitolog, ali ako ne bih čuo cvrkut ptica u mojoj bašti, osećao bih se osiromašeno“, rekao je britanski astronom sa Kembridža Martin Ris.
Ris je osnivač parlamentarne grupe za praćenje noćnog neba, koja je nedavno napravila izveštaj u kojem se poziva na mere da se izbegne svetlosno zagađenje.
Tu ulaze predlozi da se formira ministarstvo za noćno nebo, stvori komisija i da se odrede standardi za jačinu i usmeravanje osvetljenja.
Istraživanje fizičara Kristofera Kube iz nemačkog Centra za geonauku otkriva da svetlosno zagađenje sada stvara efekat da se noćno nebo osvetljava za 10 odsto godišnje, što može da izazove takav efekat da se i najsvetlije zvezde „nestanu“ sa neba vrlo brzo.
Dete koje je rođeno kada je bilo vidljivo 250 zvezda na nebu, danas, do napunjene 18. godine, može da vidi samo 100, prenosi „Gardijan“.