Milanović je izjavio povodom decenije stupanja ove države u Evropsku uniju da to ne smatra ni uspehom ni neuspehom. On je takođe oštro kritikovao pokušaj federalizacije EU i stao na stranu francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je nedavno govorio da EU treba veća autonomija.
Ulazak u EU podrazumeva i ulazak u NATO
Šlag na toru Milanovićevog govora usledio je kada je rekao da čekanje država zapadnog Balkana na ulazak u EU smatra "nekim oblikom zlostavljanja i neodgovornosti" prema tim zemljama.
Šta se krije iza ovih reči hrvatskog predsednika?
Doktor političkih nauka i analitičar Dejan Vuk Stanković podseća da Hrvati nisu imali nikad neki specijani otpor da sve države Balkana postanu deo EU ali napominje da se tome ne protive jer bi to i njima išlo u korist.
„Hrvatska nema ništa protiv ulaska drugih država sa prostora bivše Jugoslavije u EU ali pod uslovima koji su prihvatljivi takozvanom kolektivnom političkom Zapadu. Dakle, Srbija, Crna Gora, nezavisno Kosovo*, Albanija i Severna Makedonija uz naravno ulazak onih država koje to već nisu u NATO. Milanović tu samo reprodukuje nešto što je evro-američki stav po pitanju budućnosti ovog prostora,“ ocenjuje Stanković.
Nije Hrvatskoj do Srbije nego do sebe
Iz tog razloga, dodaje on, stavovi Milanovića nisu neko iznenađenje.
„Ta poruka ka dobrosusedstvu je u skladu sa porukom o prihvatanju one geopolitičke agende koju je Hrvatska sprovela na svom slučaju. Tako da Milanović govori ono što je manje-više očekivano. Hrvatskoj bi svakako više odgovaralo da sve zemlje takozvanog Zapadnog Balkana uđu u EU jer onda njihova otvorena pitanja sa zemljama kao što je Srbija postaju zaključena na način koji njima odgovara. Tako da Milanović kada o ovome govori ima u stvari racionalno shvaćen interes svoje države,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.
Stanković veruje da Hrvatska želi možda i neko liderstvo u odnosu na druge države Balkana.
„A oni bi sebe u potpunosti zaštitili ukoliko bi svi bili deo jednog kolektivnog sistema bezbednosti,“ zaključuje Stanković.
Hvalospev o Makronu
Ono što je Stankoviću zaparalo uši jeste Milanovićev hvalospev o Makronu., s obzirom da je predsednik Hrvatske rekao da Makrona smatra "najkalibriranijim, najrazumnijim i najpotentnijim evropskim liderom".
„Hrvatski saveznik je bila i ostala Nemačka tako da je ovo nešto što je iznenađujuće,“ dodaje Stanković.
Milanović je rekao i da se protivi „bilo kakvoj ideji o federalnoj državi, o Briselu koji bi nadomestio Beograd, Budimpeštu, Beč", jer ne želi da „opet imamo neki centar moći". Takođe je kritikovao i mali budžet EU za koji je rekao da sa njim može da uradi „poneki most, vatrogasni dom“.
Predsednik Hrvatske je ponovno prozvao šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja.
"Borelj je opterećen takvim aferama da u mojoj vladi ne bi mogao biti ministar. Kao ni (predsednica Evropske komisije) Ursula fon der Lajen”, poručio je Milanović.
Borelj je ranije odbio zahtev Hrvatske da učestvuje u misiji "ALTEA" u Bosni i Hercegovini, vojnoj misiji EU, a Milanović je ponovio da je dopis visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost "pun laži“.