Izdanje navodi da Kisindžer smatra da je Rusija stotinama godina bila ambivalentna prema Evropi. Prema političaru, Moskva je bila zainteresovana za razvoj odnosa sa Evropom, ali se istovremeno pribojavala pretnje koja iz nje dolazi.
Kisindžer je dodao da Ukrajina na kraju sukoba treba da uđe u NATO.
„Moj položaj je ironičan jer sam bio sȃm kada sam se protivio članstvu (Ukrajine) i gotovo da sam usamljen u zalaganju za njeno pridruženje Alijansi“, objasnio je bivši američki državni sekretar.
Kijev da odustane od Krima
Prema njegovim rečima, Kijev ne treba da pokušava da vrati Krim, jer se to može negativno odraziti na ceo svet.
„Za Rusiju bi gubitak Sevastopolja koji nikada u istoriji nije bio ukrajinski bio takav udarac, da bi integritet države bio ugrožen. Smatram da je to nepoželjno za svet posle Ukrajine“, rekao je on.
Vodeće sile bez orijentira
Kisindžer je, govoreći o konkurenciji između SAD i Kine, prokomentarisao da je većina vodećih svetskih sila izgubila orijentire u novim uslovima na svetskoj sceni i nalaze se u procesu adaptacije ili promena.
On ocenjuje da u svetu sada vlada „haos“.
Većina zemalja, ističe on, „nema dominantnu tačku gledišta na ono šta žele da postignu“ na svetskoj sceni.
Bivši američki zvaničnik je još naglasio da SAD smatraju da su pravedne i ne slede egoistične ciljeve u spoljnoj politici, ali ostatak sveta se ne slaže sa tim gledištem, posebno Kina.
Ranije je Kisindžer u intervjuu izdanju „Ekonomist“ izjavio da su Vašington i Peking najveće pretnje svetu.