Na konferenciji će učestvovati veliki broj istaknutih naučnika koji se bave međunarodnim krivičnim pravom iz Srbije, Italije, Grčke, Severne Makedonije, Kine, Rusije, Nemačke, Španije, Kanade, Republike Srpske, Albanije, Belorusije, Azerbejdžana… Među njima je šest članova akademija nauka u svojim zemljama, kaže za Sputnjik prof. dr Sreto Nogo, predsednik Srpskog udruženja za međunarodno krivično pravo.
Poseban kuriozitet obraćanje italijanskog borca protiv organizovanog kriminala
„S ponosom mogu da kažem da ćemo pokušati da pomirimo Istok i Zapad. Ili, bolje rečeno, da njihova mimoilaženja u gledištima na međunarodno krivično pravo, ako ništa drugo približimo“, ističe Nogo.
Kao poseban kuriozitet naš sagovornik navodi gostovanje prof. dr Pina Ablaćija, nekadašnjeg podsekretara UN i rukovodioca tima za izradu međunarodne konvencije o borbi protiv organizovanog kriminala. Ablaći je svojevremeno sarađivao sa čuvenim italijanskim sudijom Đovanijem Falkoneom u borbi protiv organizovanog kriminala u Italiji.
Biće to prilika za srpske tužioce da čuju čoveka koji je u borbi protiv organizovanog kriminala postigao izuzetne rezultate, navodi Nogo.
Kako pomiriti Zapad i Istok
Prema Nogovim rečima, u toku je stvaranje novog međunarodnog prava i novog međunarodnog krivičnog prava, prošlo je vreme bipolarnog i jednopolarnog sveta, a takođe i „domino demokratije“.
„Šta je „domino demokratija“ – SAD smisle nešto „epohalno“, a sve druge članice NATO-a bespogovorno je slušaju, čak i ako je to protivno njihovim vlastitim interesima. Na površinu društvenih zbivanja izbile su evroazijske integracije koje prihvata preko 85 odsto svetskog stanovništva. Prema tome, hteli mi ili ne hteli da priznamo, novo međunarodno i novo međunarodno krivično pravo je već počelo da se stvara“, objašnjava Nogo.
Sa druge strane, primetno je da se na Zapadu sve više govori o „međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima“, dok se istok drži „međunarodnog poretka zasnovanog na međunarodnom pravu“. Objašnjavajući razliku između ova dva termina, profesor Nogo ističe da se radi o razlici u poimanju prava.
„Zapad misli da je pravo samo ono što oni tvrde. Ipak, na primer u Nemačkoj imate pravnike koji misle drugačije od onoga kako razmišljaju u SAD. Ali, politika nije isto što i pravo. Prema tome, očito je da se mora naći nekakva rezultanta. I upravo bi mi, mali narodi trebalo da ponudimo tu rezultantu, odnosno da pokušamo da iznađemo nešto što je prihvatljivo nešto što je prihvatljivo i na Istoku, i na Zapadu“, kaže Nogo.
Kako je Zapad postupao, naš sagovornik ilustruje primerom rada komisije koja je pisala statut Stalnog međunarodnog krivičnog suda, čiji je član i sam bio – na insistiranje SAD, odredbe statuta zasnovane su na anglosaksonskom pravu, uprkos činjenici da je u većem broju država u svetu zastupljeno evropsko kontinentalno pravo. I u toj neravnoteži nastaje problem.
Nije lako odreći se sujete
Iznaći rezultantu, odnosno ravnotežu ne bi bio problem kada bi bilo lako odreći se sujete, dodaje Nogo. I velike države treba da shvate da pravne norme treba da se odnose i primenjuju i na njih.
Upravo zbog politike velikih sila, kaže naš sagovornik, međunarodno krivično pravo do sada nije imalo značajnije i epohalnije rezultate. Nogo navodi primer SAD, koja je isprva ratifikovala statut Stalnog međunarodnog krivičnog suda, a kasnije ratifikaciju povukla uz zahtev da njeni građani ne mogu da odgovaraju pred njim.
„Znači, imamo građane prvog i drugog reda – ceo svet su građani drugog reda, a američki građani su građani prvog reda. Dokle god bude takva logika na društvenoj sceni, od međunarodnog prava nema ni slova. Bio sam na jednoj međunarodnoj konferenciji u Pekingu, gde su i Kinezi, i Indijci, i Rusiji rekli da će ratifikovati statut Međunarodnog krivičnog suda ratifikovati istog sekunda ukoliko ga Amerika ratifikuje“, konstatuje Nogo.