Pahor je istakao i da se neće postići dobar finalni dogovor o KiM ukoliko vlasti u Srbiji i predsednik Aleksandar Vučić budu na strani Moskve. Dakle, za njega je „dobar dogovor“ ako Srbija – uvede sankciji Rusiji i prihvati nezavisnost Kosova.
Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Aleksandar Mitić ocenjuje da, s obzirom da EU u članstvo prima samo države, a ne i regione, kao i da većina članica EU priznaje kosovsku nezavisnost, jasno je da bi konačan uslov za pristupanje Srbije Uniji bio formalno priznanje Kosova kao nezavisne države:
„To je nešto što, reko bih, nije nešto novo, ali jeste značajno u smislu da takvu izjavu daje dobar poznavalac situacije, neko ko je do skoro bio predsednik Slovenije, a bio je i domaćin samita na kome se razgovaralo i o pitanju Kosova i Metohije“, podseća Mitić za Sputnjik.
Cilj Zapada – zaobići Rusiju i Kinu
Pahor o rešavanju statusa KiM nije mogao da zaobiđe ni pitanje uvođenja antiruskih sankcija od strane Srbije i navodi da bi se kosovsko pitanje lakše rešilo ukoliko bi Srbija uvela sankcije Moskvi.
Kada kaže „lakše“, bivši slovenački predsednik govori po zapadnoj matrici, po kojoj bi KiM postalo nezavisno. Međutim, smatra Mitić, pitanje uvođenja antiruskih sankcija nije direktno vezano za pitanje kosovske nezavisnosti – od srpskih zvaničnika priznanje nezavisnog Kosova konstantno se traži poslednjih petnaestak godina gotovo na svakom sastanku sa zapadnim zvaničnicima.
„Naravno, jasno je da Zapad pokušava da zaobiđe ruski i kineski veto u Savetu bezbednosti UN. Hteli bi da putem raznih vrsta sporazuma o „normalizaciji“ pokušaju da zaobilaznim putem, tako što će Beograd da prvo odustane od Kosova, a zatim da ga formalno i prizna, izbegnu ruski i kineski veto“, navodi Mitić.
Pahor nije usamljen
Pahor u svojoj „iskrenosti“ nije jedini – na sličan način govorio je na istu temu pre nekoliko dana i šef evropske diplomatije Žozep Borelj.
Prema Mitićevim rečima, zapadni zvaničnici sve otvorenije prete Beogradu. Oni, kako kaže, u poslednjih petnaest meseci paralelno guraju dva procesa, s jedne strane pritiskaju Srbiju da uvede antiruske sankcije, a s druge proces takozvane normalizacije odnosa Beograda i Prištine kao uvod i u formalno priznanje kosovske nezavisnosti.
„To su, dakle, dva paralelna procesa kojima se, videli smo od početka ove godine, a posebno od ultimatuma 20. januara, ide u sve ogoljeniji pritisak. To možemo da vidimo i kroz razne vrste benefita i ustupaka koji se čine Aljbinu Kurtiju, od podrške u Savetu Evrope, vizne liberalizacije, pa sve do onoga što se dešava ovih dana, a to su vojne vežbe NATO, koje se između ostalog održavaju i na Kosovu i Metohiji“, objašnjava Mitić.
Činjenica je da se i destabilizacija prilika na severu KiM takođe može posmatrati u ovom paketu, a cilj je jasan – da Srbija prihvati primenu takozvanog francusko-nemačkog plana, prema rečima našeg sagovornika, izuzetno štetnog po Srbiju jer vodi ka predaji Kosova i Metohije. uz uvođenje sankcija Rusiji, to bi bio kraj nezavisne spoljne politike Srbije.