„Tih 86,6 hiljada kvadratnih kilometara (teritorija Azerbejdžana) uključuje i Nagorno Karabah. Ali mora se konstatovati i da pitanje prava i bezbednosti Jermena Nagorno Karabaha treba da se razgovara u formatu Baku-Stepanakert“, rekao je Pašinjan na konferenciji za novinare.
Prema njegovim rečima, Jermenija je spremna da prizna teritorijalni integritet Azerbejdžana na površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara, a jermenska strana veruje da je Azerbejdžan spreman da prizna teritorijalni integritet Jermenije na površini od 29,8 hiljada kvadratnih kilometara.
On je dodao da je neophodno stvoriti garancije pod kojima neće biti nastavljena politika etničkog čišćenja i genocida nad Jermenima u Karabahu.
Jermenski premijer takođe je istakao da se vode intenzivni pregovori sa Azerbejdžanom i izrazio nadu u što skoriji dogovor o tekstu mirovnog sporazuma sa Azerbejdžanom, kao i njegovom potpisivanju.
Osim toga, Pašinjan smatra da mora doći do obostranog povlačenje snaga Jermenije i Azerbejdžana na osnovu mapa Generalštaba Oružanih snaga Jermenije iz 1975. godine. On je uveren da će to garantovati stabilnost u regionu.
Takođe je naveo da ne smatra realnim potpisivanje mirovnog sporazuma sa Bakuom tokom sastanka sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim u Moskvi 25. maja.
„Sastanak u Moskvi planiran je za četvrtak. Mislim da do tada neće biti realno da se potpiše mirovni sporazum“, precizirao je Pašinjan.
Istovremeno, nije isključio „postizanje zajedničkog imenioca“ o otvaranju regionalnih saobraćajnih komunikacija.
Pašinjan je prošle srede izjavio da Jermenija i Azerbejdžan priznaju međusobni teritorijalni integritet unutar sovjetskih administrativnih granica.
Jerevan i Baku su prošle godine, uz posredovanje Rusije, SAD i Evropske unije, započeli razgovore o budućem mirovnom sporazumu. Početkom februara ove godine ministar spoljnih poslova Jermenije Ararat Mirzojan izjavio je da je Jermenija dobila nove predloge Azerbejdžana o mirovnom sporazumu i da ih proučava. Kasnije je Pašinjan rekao da je i Jerevan, sa svoje strane, podneo Bakuu predloge za mirovni sporazum.
Sukob u Nagorno-Karabahu
Krajem septembra 2020. u Nagorno-Karabahu obnovljena su borbena dejstva koja su bila nastavak dugogodišnjeg sukoba i u kome je stradalo mnogo civila. Baku i Jerevan međusobno su se optuživale za izbijanje sukoba. Strane su nekoliko puta pokušavale da postignu primirje, ali je uspešan bio pokušaj postignut 10. novembra 2020.
Lideri Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su tada zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan deo regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Jermenijom.
Avgusta prošle godine ponovo je došlo do eskalacije napetosti. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su azerbejdžanske oružane snage prekršile primirje u zoni sukoba, u oblasti visoravni Saribaba.