Ima li leka za zelenu pupavku: Nađen način da se zaustave njeni otrovi, ali postoji jedna začkoljica

Kako se malo toga zna na koji način toksini iz gljiva uništavaju ćelije, naučnici su u laboratorijskim testovima na miševima i ljudskim ćelijama rešili da ispitaju njihovo dejstvo. Analize su vršena uz pomoć CRISPR skrininga, što je već urađeno i sa otrovom meduza pre nekoliko godina.

Vremenom je otkriveno da ključnu ulogu u ovim procesima igra N-glikan, kao i da je enzim STT3B bio nepohodan za njegovu sintezu koja je na kraju dovodila do toksičnosti. Potom, kada su pregledali listu dozvoljenih inhibatora u SAD, ispostavilo se da bi za STT3B to mogao da bude - zeleni indocijanin.

Kada su ga primenili na miševima i ćelijama ljudi nakon trovanja, ispostavilo se da sprečava otkazivanje bubrega i jetre i da smanjuje smrtnost. Ali i da postoji jedna začkoljica - njegov efekat je počeo da bledi nakon osam sati od primene, da bi nakon 12 sati u potpunosti i nestao.

Ovo prema naučnicima sugeriše da je za lečenje zelenim indocijaninom ključno što ranije prepoznavanje simptoma i primena tretmana.

Poreklom iz Evrope, ove gljive su danas stanovnici gotovo svih delova sveta. Međutim, problem sa njima je upravo taj što se često mešaju s drugim jestivim gljivama zbog svog izgleda. To nekada može dovesti do toga da ih ljudi zamene, uberu i ne sluteći šta će im se desiti - pojedu.

Kako prilikom jela nema nekih konkretnih znakova da čovek žvaće i guta izuzetno toksičnu hranu, lako se unese smrtonosna doza. Da bi nakon nekoliko sati počeli gastrointestinalni simptomi koji traju od 24 do 48 sati. U međuvremenu, toksične supstance bukvalno uništavaju jetru i bubrege, stvarajući ozbiljna oštećenja koja nekada rezultiraju smrću, prenela je „Nacionalna geografija“.

Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Nature Communications.