REGION

Bugarska: Naš bivši lider se diči što je prvi odobrio prelet NATO aviona za bombardovanje Jugoslavije

Novinar i voditelj Bugarskog nacionalnog radija Petar Volgin oštro je kritikovao ideju o dokumentarnom filmu o bivšem predsedniku Petru Stojanovu. Prema njegovom mišljenju, političar nema nikakva dostignuća, a glavni „predmet njegove gordosti“ je njegova podrška bombardovanju Jugoslavije.
Sputnik
Bugarska nacionalna televizija će 17. maja u 21.00 čas predstaviti film o nekadašnjem lideru te zemlje, koji je bio na vlasti od 1997-2002. godine. Prema rečima samog Stojanova, Bugarska je u ovom periodu prolazila kroz „najromantičniji period“ u novijoj istoriji zemlje kada je veliki deo društva shvatio da je „naš put proevropski, proatlantski“.
Dokumentarni film nosi naziv „Petr Stojanov. Slobodan predsednik“.
Novinar Volgin je ismejao naslov filma i podsetio na stav Stojanova povodom dejstava NATO-a u Jugoslaviji (4. maja 1999. godine Narodna skupština Bugarske odobrila je sporazum o dozvoli za korišćenje vazdušnog prostora zemlje za avione NATO-a u okviru operacije „Saveznička snaga“).
Prema Volginovim rečima, Stojanov se ponosi time što je odobrio prelet NATO aviona još ranije, nego što je to učinio Ivan Kostov, koji je tada bio premijer.

„Znate li na koje svoje ‘dostignuće’ je ovaj čovek najponosniji? Na ono kada je 1999. godine tokom bombardovanja Jugoslavije on, navodno, uspeo da preduhitri tadašnjeg premijera Ivana Kostova i, navodno, lično dozvolio prelet ‘partnerskih’ aviona iznad Bugarske. Upravo u tome se danas takmiči većina bugarskih političara, ko će se pokazati kao najbolja ulizica tuđim glumcima“, napisao je na Volgin na svom profilu na Fejsbuku (društvena mreža zabranjena u Rusiji kao ekstremistička).

Sam Stojanov je 2002. godine u intervjuu Bugarskoj nacionalnoj televiziji izjavio da je razgovarao telefonom sa generalnim sekretarom NATO-a Havijerom Solanom upravo u noći kada je on najavio početak vojne operacije i izrazio mu podršku. On je svoje postupke objasnio time što bi u suprotnom Bugarsku nazvali „vernim satelitom Moskve i zato je zemlja morala biti prva kako bi je primetili“.
Snage NATO-a počele su da bombarduju Jugoslaviju 24. marta 1999. godine.
Vojna operacija je pokrenuta bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na osnovu tvrdnji zapadnih zemalja da su jugoslovenske vlasti sprovodile etničko čišćenje na Kosovu i Metohiji i izazvale tamo humanitarnu katastrofu. Bombardovanje je trajalo od 24. marta do 10. juna 1999. godine i dovelo do pogibije više od 2.500 ljudi, uključujući 87 dece, kao i štetu koja se procenjuje na sto milijardi dolara.
Bugarski mediji: Od Sofije su 1999. tražili nebo za bombardovanje Beograda, sad traže zemlju za vojsku
Komentar