Kako se navodi u članku, 31 članica Alijanse, bez obzira na pozive Kijeva, postigla je konsenzus da NATO neće Ukrajini poslati zvaničan poziv za članstvo tokom samita.
Prema podacima lista „istočnoevropske zemlje postižu konkretne korake ka ovom cilju, uključujući potencijalne obaveze u vezi sa rokovima za članstvo Ukrajine, dok se SAD i neke zapadnoevropske države zalažu za neke manje korake“.
Kako se pojašnjava u članku, u te korake može ući i birokratska saradnja između NATO-a i Ukrajine ili odluka o daljem proširenju tehničke podrške NATO-a odbrambenom sektoru Ukrajine.
Ističe se da su zvaničnici baltičkih zemalja predlagali da Severnoatlantska alijansa pošalje zvaničan poziv Ukrajini da postane članica NATO ili da započne proces uspostavljanja vremenskih rokova ili određenih uslova za to. Dodaje se da je ministar inostranih poslova Češke Jan Lipavski podržao to da se Ukrajini ukaže na aktuelni put do NATO-a.
SAD su za „obazriv pristup“
U članku se navodi da SAD i njeni saveznici u Zapadnoj Evropi više vole obazriviji i sporiji pristup. Prema rečima američkih zvaničnika, administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena insistira na tome da stalnu podršku Ukrajini na bojnom polju, dok se pripremala za kontraofanzivu, zemlje NATO-a razmatraju kao prioritetne zadatke. Amerika smatra da su „članstvo Kijeva u NATO-u i potencijalne garancije bezbednosti pitanja koja treba rešiti u okviru budućeg uređenja“ u Ukrajini.
„U trenutnoj fazi bi trebalo da se pažnja skoncentriše na praktičnu podršku i na to na koji najbolji način mi možemo da sačuvamo vojnu pomoć, koju pružamo Ukrajini“, rekao je američki zvaničnik.
Prema njegovom mišljenju, odnosi između NATO-a i Ukrajine neće imati prvostepeni značaj ako Alijansa ne može da garantuje načine kako da podrži Kijev u sferi bezbednosti.
Navodi se da neke zemlje govore o tome da bi članstvo Ukrajine u NATO-u značilo „automatsko uključivanje člana pet" Severnoatlantskog sporazuma koji je potpisan u Vašingtonu 1949. godine. Tim članom se predviđa kolektivni odgovor u slučaju oružanog napada na jednu ili više zemalja članica NATO-a, što bi uvuklo savez u masovni sukob sa najvećom nuklearnom silom na svetu.
Prema rečima zvaničnika iz istočnoevropske zemlje, to je neka vrsta ping-ponga između Nemačke, Francuske i SAD.
Aktivizacija konsultacija
Zemlje Alijanse pokušavaju da prevaziđu nesuglasice na temu članstva Ukrajine. U poslednje vreme je ova tema sve aktivnija. List pojašnjava da države koje su NATO članice sprovode konsultacije kako bi odredile sledeće korake na putu Ukrajine za ulazak u Alijansu. Pokušavaju da razviju opšti stav po tom pitanju „koliko bi brzo Kijev trebalo da bude pod transatlantskim štitom".
Britanski diplomata je izjavio da NATO zemlje pokušavaju da do samita postignu dogovor koji bi demonstrirao jedinstvo i opipljivu podršku Ukrajini, ukazivao na očuvanje politike otvorenih vrata Alijanse i pokazivao progres na temu članstva Kijeva, a sve to uz poštovanje određenih zabrinutih članica.
Navodi se komentar ambasadora Ukrajine pri NATO-u Natalije Galibarenko koja smatra da samit u Viljnusu neće imati istorijski značaj bez odluke o budućnosti Ukrajine u Alijansi. Ona kaže da bi zemlje vojnog bloka trebalo da odrede put za članstvo Kijeva u Alijansi, kao i da definišu algoritam koraka koje bi trebalo da napravi Ukrajina kako bi ušla u NATO. Zaključuje i da nije dovoljno to što govore da su vrata NATO-a i dalje otvorena.
NATO samit se u Viljnusu održava 11-12. jula.