Viši naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost Igor Perišić smatra da za takmičenja poput pesme Evrovizije muzika predstavlja samo jedan od činilaca koji doprinose kompletnom utisku o jednom celovitom popkulturnom proizvodu koji ne služi samo u muzičke svrhe, već i u svrhe nacionalne, političke, ideološke reprezentacije i „autokolonijalnog uključivanja u dominantne globalističke ideološke matrice“.
Ovogodišnji primer takve reprezentacije bila je izjava Aljbine Keljmendi, rodom iz Peći. Na pres konferenciji, novinar je najpre konstatovao:
„Tvoja porodica ne predstavlja samo Albaniju nego i Kosovo. Kako tvoj grad na Kosovu proživljava ovaj trenutak sa tobom?“
Na to je predstavnica Albanije odgovorila kratko i jasno:
„Verujem da je ludnica tamo. Mi smo ista krv, ista nacionalnost, Kosovo i Albanija su kao brat i sestra. Imamo majku koja je velika, sjajna Albanija i verujem da su veoma uzbuđeni, već smo videli svu ljubav i podršku koju su nam davali ovih dana. Ne znam šta se zaista dešava tamo, ali nadam se da ćemo ih sve videti kada se vratimo.“
Ukrajina je nova Albanija
Perišić je primetio da razni takmičari pesme Evrovizije i njihovi koncepti koji se publici nude predstavljaju proizvod koji se savršeno uklapa u zadata očekivanja Zapada i njegove dominantne popkulture.
Ove i prethodne godine podilazi se toj zapadnoj histeriji koja je usmerena na Rusiju. Primećuje se već dugi niz godina da je dolazak na to takmičenje i osmišljavanje proizvoda koji će se prodati ili ponuditi na tom takmičenju uveliko zavisan od trenutnih globalnih i geopolitičkih konstalacija. Šapu koja sada stoji nad popularnom kulturom predstavlja rat u Ukrajini, govori Perišić za Sputnjik.
Ukrajinski bend Kaluš, pobednik Pesme Evrovizije 2022.
© AP Photo / Luca Bruno
On objašnjava da kulturni proizvodi koji pristižu na Evroviziju, a propagiraju nekakve pacifističke narative, zapravo doprinose dodatnoj miltarizaciji popularne kulture. Na neprijatelja možda nije direktno upereno prstom, ali, Perišić naglašava da je svima jasno da je reč o Rusiji.
Lični stav ili propaganda
Perišić smatra da granica između upotrebe intelektualno političkih poruka i direktnog propagiranja ideologije samo deluje kao teško odrediva dok se u stvari vrlo lako primećuje. Umetnici, kao i svi drugi ljudi, jesu misleća bića i trebalo bi da imaju političke, ideološke, intelektualne stavove, objašnjava Perišić i dodaje da su ti stavovi, kada se govori o dobroj umetnosti, svakako pristuni, a da se prelazak granice između stava i propagande vrlo lako uočava.
Ako u pesmama imamo nekakve poruke koje jesu na umetnički način obrađene, to spada u domen umetnosti ili angažovane umetnosti. Kada isti taj umetnik počne da izjavljuje nekakve propagandne poruke, onda to po mom mišljenju nema direktne veze sa umetnošću.