Jedini osnov za formiranje Zajednice srpskih opština je Briselski sporazum iz 2013, kao i sporazum o principima o ustrojstvu Zajednice iz 2015. i to je početak i kraj priče oko Zajednice srpskih opština, kaže diplomata i spoljnopolitički analitičar Zoran Milivojević.
„Ti sporazumi su verifikovani i ratifikovani u Prištini, potvrđeni tada od strane EU i za Zajednicu je jedino merodavna primena ovih sporazuma tel quel kako bi se reklo na francuskom - tako kako je. Sve drugo je dovođenje u pitanje Briselskog sporazuma, što je za Srbiju neprihvatljivo“, komentariše on.
Pisma i komentari ne utiču na Briselski sporazum
A da Priština iznova u pitanje dovodi Briselski sporazum, potvrđuje i izjava predsednika parlamenta tzv. Kosova Gljauka Konjufce, koji je izjavio da pismo bivše visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Federike Mogerini predstavlja garanciju za takozvano Kosovo da ako se formira Zajednica srpskih opština, neće biti srpske autonomije.
Mogerinijeva je ovo pismo 24. avgusta 2015. uputila tadašnjem premijeru tzv. Kosova Isi Mustafi koji ga je obelodanio tek pet godina kasnije.
Prema Milivojevićevim rečima, različita mišljenja, pisma, komentari, ne mogu da utiču na pravnu prirodu i na obaveze iz Briselskih sporazuma. Ono što bi moglo da se uzme u obzir, sledeći diplomatsku praksu su pisma razmenjena između subjekata međunarodnog prava gde se iznose stavovi po određenim pitanjima i koja su javnog karaktera, u kojima su izneseni stavovi sa kojima se obe strane slažu, objašnjava Milivojević.
„Komentari u pismima ovog tipa, jer ovo je komentar, a ne obavezujuće pismo, je komentar jednoj strani, koji nema međunarodnopravnu snagu i ne može uticati na sadržaj, karakter i obavezujući osnov sporazuma koji su postignuti pre toga i koji su jasni u pogledu prava i obaveza strana na koje se odnosi“, izričit je on.
Ili je Kurti najjači, ili ga podržavaju SAD i EU
Bilo šta što albanska strana izvuče iz fioke ne menja situaciju oko dijaloga Beograda i Prištine, smatra predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje, profesor dr Stevica Deđanski, jer, kako kaže, ako držimo pravila i međunarodnog prava, situacija je kristalno jasna.
„Po međunarodnom pravu, valdini su oni ugovori koji su potpisani, Briselski sporazumi. Srbija je sve tačke ovih sporazuma ispunila. Ne možemo da kažemo da je to uradila rado, ali je uradila kao država koja se drži međunarodnog prava. Problem je albanska strana koja se ne pridržava svojih obaveza“, smatra Deđanski.
Nakon deset godina pregovora došlo se do Ohridskog dogovora, gde je eksplicitno rečeno da je formiranje ZSO uslov svih uslova za dalji nastavak dijaloga, podseća on.
„S obzirom da je očigledno da Priština to ne želi da uradi i pored garancija Brisela i SAD, možemo da zaključimo dve stvari: ili je Aljbin Kurti najjači čovek na svetu, ili to što radi, radi u dogovoru sa SAD i Briselom. Kladio bih se da je u pitanju ovo drugo, ali ostavimo mogućnost i da je najmoćniji čovek na svetu. Tako da danas izvlače pismo Mogerinijeve, sutra će izmisliti nešto drugo, zato što im je to dozvoljeno. Ne zato što su u pravu i ne zato što u tome što rade ima logike ili bilo kakvog drugog smisla“, zaključuje Deđanski.
U pismu od 24. avgusta 2015, dan pre potpisivanja Sporazuma o opštim principima Zajednice srpskih opština, Federika Mogerini uverava Isu Mustafu da ZSO neće imati izvršna ovlašćenja.
„U kontekstu naše diskusije o uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom, želim da potvrdim da je shvatanje EU da Zajednica, u skladu sa Prvim sporazumom i zakonima Kosova, neće biti konstituisana kao treći nivo vlasti i neće imati izvršnu vlast“, navodi se u pismu.
Pet godina kasnije, Mustafa je ovo pismo objavio na društvenim mrežama, dan pošto ga je predstavio evropskom posredniku u dijalogu između Beograda i Prištine, slovačkom diplomati Miroslavu Lajčaku.