Marselo Uertas, Giorgi Šermadini, Sasu Salin i veteran Tim Abromaitis, udarne su pesnice Tenerifea, uz iskusnog trenera trenera Ćusa Vidoretu koje čine klub sa Kanarskih ostrva istaknutim favoritom.
Hapoel Jerusalim, s druge strane, ima samo jednog glavnog aduta, srpskog trenera Aleksandra Džikića, koji ga sjajno predvodi ove sezone. Tim, koji je savladao Makabi u Kupu Izraela, a minulog vikenda i u prvenstvu, dolazi osokoljen na ovaj fajnal-for.
„Crveni“ su idealna refleksija njihovog trenera. Svaki igrač Hapoela dao je svoj pojedinačni doprinos i brzo su počeli da dišu kao jedan, onako kako Džikić voli. Bilo da je Livaj Rendolf, vodeći strelac izraelske lige, Kaden Kerington, koji ulazi s klupe ili Zek Henkins koji je posle operacije postao kandidat za MVP trofej, svi su jedno.
Ali to je ono što Džikić traži - da budu tim, tim i samo tim. Zanimljivo, Hapoel Jerusalem nije otpustio nijednog košarkaša ove sezone. Na tome insistira upravo Džikić od prvog dana, da ekipa zajedno gubi i zajedno pobeđuje. Gde će ih to odvesti na kraju pokazaće kraj sezone.
Samo dan po dolasku u Španiju, Džikića je zatekla tragična informacija da mu je preminula majka Milka. Očigledno je da se radi o velikom ličnom udarcu za harizmatičnog stručnjaka koji je uprkos ličnom gubitku odlučio da ostane uz tim.
Zato se i pojavio na konferenciji u četvrtak, što izraelski mediji podvlače kao veliki potez koji ne bi svako izveo usled gubitka najdražeg. Ali, Džikić je kapetan crvenog broda iz Jerusalima koji vodi svoj tim ka evropskoj slavi.
„Odluka da ostane sa timom u trenutku kada mu je mama preminula je neverovatna stvar. Zaista ga posebno cenim zbog toga“, rekao je navijač Hapoela Danijel Aberuh.
Hapoel će pokušati da osvoji drugu kontinentalnu titulu posle 19 godina, a Džikić kao Frenk Sinatra, da se pohvali na kraju da je izveo sve - na svoj način.