„Rusija nikada nije koristila energetiku ni u političke ni bilo kakve druge ciljeve. Moskva se suočava sa neviđenim pritiskom u inostranstvu, kao i sa eksproprijacijom svoje imovine u inostranstvu. Naravno, niko ne može očekivati od Rusije da ne odgovori na sve te postupke“, rekao je on novinarima.
Peskov je posebno prokomentarisao saopštenje da je finska kompanija „Fortum“ objavila da će otpisati rusku imovinu u vrednosti od 1,7 milijardi evra, koja je prešla pod upravu „Rosimovine“ i „dekonsolidovati ruski deo“.
On je, odgovorio na pitanje novinara da li je moguće da finski energetski koncern „Fortum“ nacionalizuje rusku imovinu i da li se planira isplata nadoknade finskoj strani:
„Nema ni govora o bilo kakvoj kompenzaciji. O nacionalizaciji nema nikakvih odluka“, kazao je portparol.
„Fortum“ je postao jedna od dve strane kompanije koje su obuhvaćene ukazom ruskog predsednika Vladimira Putina kao odgovor na zaplenu ruske imovine u inostranstvu i ograničavanje prava svojine. Ukazom se definiše spisak strane imovine koja se predaje na privremeno upravljanje „Rosimovini“. Na njemu su se našle 83,73 odsto akcija „Unipro“ koje indirektno pripadaju nemačkoj Vladi (preko „Unipera“) i 98,23 odsto akcija „Fortuma“. Kompanija je bila jedna od najvećih investitora u vetroparkove u Rusiji.
Zaplena ruske imovine u SAD i predaja Kijevu – povod za sud
Peskov je takođe komentarisao situaciju sa zaplenjenom imovinom ruskog biznismena Konstantina Malofejeva koju Sjedinjene Američke Države planiraju da predaju Ukrajini, nazvavši to krađom.
Zvaničnik je takođe naglasio da taj potez ne može ostati bez odgovora.
On je istakao da to podriva poverenje u SAD i da će im se vratiti kao bumerang.
Portparol smatra da Rusi imaju sve osnove za parnicu u SAD u vezi sa planom Vašingtona da Kijevu preda zaplenjena sredstva, ali da u ovoj situaciji za to tamo nema izgleda.
EK objavila ukupan iznos zamrznute imovine pojedinaca i kompanija iz Rusije
Ukupan iznos trenutno zamrznute imovine fizičkih lica i kompanija iz Rusije koji se nalaze na sankcionim spiskovima Evropske unije iznosi oko 24,1 milijarda evra, izjavio je na brifingu u Briselu portparol Evropske komisije Kristijan Vigand.
On je podsetio da imovina fizičkih lica i organizacija koji su obuhvaćeni sankcijama podleže zamrzavanju, „ali ne i direktnoj konfiskaciji“.
Prethodno je portparol švajcarskog Državnog sekretarijata za ekonomiju (SECO) Fabijan Majenfiš za Sputnjik izjavio da Švajcarska smatra da je korišćenje 7,4 milijardi franaka (skoro 8,3 milijardi dolara po aktuelnom kursu) ruske Centralne banke koje se nalaze u zemlji za obnavljanje Ukrajine pravno moguće, ali odluka još nije doneta.