On je naveo da od 2014. godine prati svaki izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji i da je to uvek bio „dinamičan, intenzivan i ponekad težak politički proces“.
„Mogli smo da pratimo različite faze, fluktuirajuće pozicije i promene u stepenu entuzijazma za proširenje u Evropskoj komisiji i među državama članicama“, rekao je Deli u svom obraćanju Evropskom parlamentu.
Istovremeno, kaže Deli, Evropski parlament je bio institucija koja je davala najsnažniju podršku ubrzanju procesa pridruživanja i jačanju međusobnog poverenja i poštovanja između Srbije i EU, što, ako su okolnosti to zahtevale, nije isključivalo formulisanje dobronamernih kritika.
„Međutim, ovih dana su međusobno poverenje i poštovanje retki ovde u Evropskom parlamentu i bojim se da će ovaj izveštaj, kako svojim pristrasnim sadržajem, tako i preterano kritičnim, naneti trajnu štetu odnosima Srbije i Evropskog parlamenta. Građani Srbije zaslužuju mnogo bolje od ovoga“, poručio je Deli.
Bilčik o ključnim tačkama
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, govoreći o izveštaju o Srbiji, rekao je da je ključno da dijalog Beograda i Prištine donese rezultate.
„Ističem da mi moramo da budemo angažovani u jednakom odnosu prema obe strane i žao nam je da neki amandmani koji su doneti nisu bili jednaki prema obe strane, ali je na Beogradu i Prištini da nastave dalje“, istakao je Bilčik u obraćanju EP.
Istakao je da je 2022. godina bila složena godina za Evropu, ali i za Srbiju i dodao da izveštaj pozdravlja usvajanje mera o poboljšanju izbornih uslova i zahteva upućenih pre aprila 2022. godine, kao rezultat međustranačkog dijaloga koji je vođen u Srbiji, kao i ukupno ponašanje tokom izbora.
On je pozdravio i povratak opzicije u Skupštinu Srbije.
„Ovo je vrlo bitno za srpsku demokratiju i politiku i radujem sa nastavku saradnje sa srpskim parlamentom već u junu ove godine, kada ćemo se sastati u Beogradu“, rekao je Bilčik.
Prema njegovim rečima, fundamentalne odluke su potrebne da bi se postigao fundamentalni napredak i to je poruka izveštaja.
„To se odnosi na područje unutar reformi, pogotovo kada je u pitanju pravna država, jačanje pravosuđa i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i jačanje nezavisnih medija“, rekao je Bilčik i dodao da će EP nastaviti da pomno prati razvoj Srbije.
Bilčik je u završnom obraćanju rekao da je pomirenje sa prošlošću ključna tačka.
„Dokle god ratovi iz 90-ih ostanu definišuća tačka srpske poltike, verujem da će evropski izbor Srbije trpeti. Pomirenje je ključno kako bi se išlo dalje“, rekao je Bilčik.
Izrazio je nadu da će Srbija uhvatiti novi „geopolitički voz“ koji se tiče uvođenja sankcija Rusiji.
„Srbija ne može da propusti još jedan voz, a mi smo ovde da podržimo proces važnih političkih reformi i da se Srbija pridruži EU“, rekao je Bilčik.
„Srbija da se uskladi sa pozicijom EU prema Rusiji“
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je da Srbija mora da se uskladi sa pozicijom EU prema Rusiji, kako bi nastavila evropskim putem.
Varhelji je izrazio žalost u ime Evropske komisije zbog nedavnih tragičnih događaja u Srbiji i dodao da je u interesu Beograda da nastavi kontinuiranu saradnju sa EU.
Rekao je da je EK procenila da je Srbija ispunila kriterijume za treći klaster i da će stoga biti nastavljeni pregovori.
„Pregovori će se nastaviti, pogotovo na području vladavine prava i pozdravljamo odluku srpske Vlade da zadrži put pristupanja EU, kao i srpsko usvajanje svih amadmana, što su važni koraci“, rekao je Varhelji.
Pomenuo je da Srbija sarađuje po pitanju vizne politike kako bi sprečili ilegalne migrante i borbi protiv korupcije, ali je naveo da su dijalog Beograda i Prištine i normalizacija tih odnosa najbitniji za napredak bilo koje vrste.
„Komisija nastavlja da pomaže Srbiji sa implementacijom ekonomskog investicionog plana za Zapadni Balkan i pozivamo Srbiju da da opšti strateški odgovor na sve što EU traži u korist svojih građana. EU ostaje glavni politički i finasijski partner, investitor i donator Srbije“, zaključio je Varhelji.
Što se tiče uticaja trećih država u Srbiji, Varhelji je istakao, kako je rekao, kao pozitivan primer, modernizaciju pruge Beograd-Niš-Skoplje, koju Srbija gradi sa EU, jer je odbila ponudu Kine.
Izvestilac EP za tzv. Kosovo Viola fon Kramon rekla je da je nedavno posetila Srbiju i ocenila da, nažalost, uprkos svim naporima, „tamo ne vlada veća demokratija nego pre“.
„Nema pravih demokratskih standarda, izbori nisu dovoljno slobodni, politička kultura nije obeležena slobodom izražavanja“, rekla je ona.
Kako je rekla, od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlade traži da sprovedu unutrašnje reforme, jer prema njenim rečima, ništa drugo ne može da zameni zahtev EU da se postignu najveći evropski standardi u smislu vladavine prava, slobodnih medija i borbe protiv korupcije.
„Dijalog sa Prištinom treba da bude fokusiran na narod, kako bi se osiguralo da narod na Kosovu nije marioneta ni u čijim rukama. Tek kad Srbija to postigne, može da bude prava zemlja kandidat za članstvo u EU“, rekla je Fon Kramon.
Srbija stagnira na evropskom putu
Poslanik Tonino Picula ocenio je da ključni demokratski pokazatelji upućuju na to da, kako je naveo, „Srbija stagnira na evropskom putu“.
„Očekivani napredak u dijalogu sa Prištinom, koga nema, ne sme da bude alibi za izostanak efikasne evropske politike prema srpskim vlastima“, kazao je Picula i izrazio punu podršku građanima koji žele bolju, evropsku Srbiju, ocenivši da ti građani dokazuju da postoji kapacitet za promene.