Ovako naučni savetnik u Institutu za evropske poslove dr Aleksandar Gajić objašnjava istup poslanika mađarskog Fidesa, Andora Delija, tokom diskusije o izveštaju EP o Srbiji.
Deli je, podsećamo, rekao da je taj dokument pristrasan i preterano kritičan, kao i da će naneti trajnu štetu odnosima Srbije i Evropskog parlamenta.
Zašto Mađarska podržava Srbiju
Mađarska je svesna geopolitičkog značaja Srbije i uzimajući u obzir ponašanje naše zemlje, naročito na vrhuncu migrantske krize, kao i činjenice da su Srbi glavni geopolitički faktor na Balkanu, od kojih zavisi stabilnost i Panonske nizije i srednje Evrope, naglašava Gajić.
„Sa druge strane, oni su svesni da je težak položaj u kome se našao srpski faktor nakon raspada Jugoslavije uzrokovan od istih onih činilaca koji u poslednjih desetak godina prave probleme i Mađarskoj pod Orbanom – neoliberalne globalne elite – ono što se zove duboka država i njeni eksponenti kao što su Soroš i njegova fondacija, ali i identične ideološke strukture u Briselu“, objašnjava on.
U tom smislu, Budimpešta Srbiju doživljava kao strateškog partnera. Uz to, na dobre međudržavne odnose verovatno veliki uticaj imaju i dobri lični odnosi između predstavnika dveju vlada, dodaje Gajić.
Kada se sve to uzme u obzir, nije čudno što Mađarska gaji simpatije prema srpskim interesima i stavovima, zbog čega reaguje u evropskim institucijama kad god je Srbija izložena oštroj i bespoštednoj, a često i nepravednoj kritici.
Zadovoljiti evroposlanike na štetu Srbije
Upravo takvoj vrsti kritike, Srbija je bila izložena u izveštaju evroposlanika.
Ne samo na papiru, već i tokom rasprave, mogle su se čuti, pogotovo od izvestioca za tzv. Kosovo Viole fon Kramon i izvestioca za Crnu Goru Tonina Picule, kritike na račun Srbije, koja je, prema njihovim rečima, nedemokratska država ili da Srbija stagnira na evropskom putu.
Slično se o Srbiji izjašnjavao i izvestilac za Srbiju, evroposlanik iz Slovačke Vladimir Bilčik, koji je između ostalog izrazio nadu da će Srbija uhvatiti novi „geopolitički voz“ kada su u pitanju sankcije Rusiji, odnosno ono što se na jeziku evrobirokrata zove „usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU“.
Za Gajića, ovakvi stavovi evroposlanika su očekivani.
„Već godinama ovi izveštaji su manje-više negativni, uvek po istim temama. Postoje opšti nivoi kritike – nedovoljan nivo razvijenosti vladavine prava, nedovoljna borba protiv korupcije, kriminala, nezavisnosti sudstva, slobode govora i medijskih sloboda. Nekada se apostrofiraju i pojedini političari koji se negativno ocenjuju…“, kaže Gajić.
Pored ovih opštih mesta, gde bi se možda mogla naći i osnova za poneku suvislu kritiku, kritika EU prema Srbiji prevashodno je usmerena na neusklađivanje naše zemlje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, odnosno na neuvođenje antiruskih sankcija.
„Njihovo izražavanje nekakvih pozitivnih glasova povodom pregovora između Beograda i Prištine takođe je izbalansirano sa pritiskom da Srbija posrednim putem omogući tzv. Kosovu da stupi u međunarodne organizacije i tako Kosovo stekne neki vid međunarodnog legitimiteta. To je ono što evroparlamentarci posmatraju kao pozitivno, a negativno je to što Srbija vodi izbalansiranu spoljnu politiku“, ističe Gajić.
I tu bi se mogao naći jedan od razloga zašto Mađarska podržava Srbiju, dodaje naš sagovornik. Mađarska, iako je u taboru EU i pridržava se antiruskih sankcija ona takođe želi izbalansirani odnos sa Rusijom i ne želi eskalaciju krize. Suštinski, Mađarska je po tom pitanju bliža poziciji Srbije nego poziciji zvaničnog Brisela.
„To su, naravno, i mađarski razlozi sukoba sa Briselom, koji neprestano kritikuje mađarsku vladu manje-više po istim osnovama po kojima kritikuje i vlast u Beogradu“, konstatuje Gajić.
Da bi izveštaj Evropskog parlamenta bio pozitivan, Srbija bi morala da se povinuje svim zahtevima koji stižu iz Brisela, ne vodeći računa o sopstvenim interesima. U tom slučaju, evrobirokrate bi bile zadovoljne, ali bi Srbija bila trajno oštećena, zaključuje naš sagovornik.