Vanja Grbić otkriva za Sputnjik procese „iza scene“: Ovo je teror nad Rusima – puca olimpijski sistem

Vanja koji je pokorio planetu sa „plavom četom“ na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, razočaran je i ogorčen zbog onoga kroz šta prolaze ruski sportisti.

Sputnjiku je rekao tokom razgovora da ima veliki broj prijatelja i među Rusima i među Ukrajincima, ali da politizacija čini svoje i da to nikome ne donosi dobro.

Međunarodni Olimpijski komitet na čelu s predsednikom Nemcom Tomasom Bahom vrši ogroman pritisak na Ruse, a Vanja Grbić veruje da bi u skorijoj budućnosti moglo da dođe do pucanja olimpijskog sistema, onakvog kakvog smo ga znali do sada.

Veoma važna poruka Sputnjikovog sagovornika...

„Najstrašnije je što je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) koji bi trebalo da bude apolitična organizacija, u potpunosti politizovana. I ono što je još strašnije je, da kada je počeo konflikt u Ukrajini, jasno preuzeta uloga onoga koji će postaviti sankcije i sprečiti ih. Ima tu samo jedan mali problem. U Olimpijskoj povelji piše malo drugačije. Osnovni dokument koji su Pjer Kuberten i društvo postavili davnih dana, kada su reorganizovali, odnosno otvorili ponovo olimpijski pokret, koji je u antička vremena ugašen i to s pravom, jeste pravo da na Igrama može da učestvuje svako. Što znači da, ako se držimo tom logikom, onaj koji započne konflikt i tako dalje trebao je da bude suspendovan, to je pravilo koje ne važi za sve s jedne strane. S druge strane, MOK se nalazi u jako velikom problemu, zato što će ukoliko ne suspenduje Rusiju, Ukrajina, Poljska, Estonija, Letonija, Norveška i još neke zemlje odbiti da učestvuju na Olimpijskim igrama. A, ukoliko ih suspenduju i neće učestvovati Rusija, postaji veliki problem da će zemlje Briks-a bojkotovati Olimpijadu u Los Anđelesu 2028. godine, što je izvesno", prognozira neslavan scenario nekada jedan od najboljih odbojkaša sveta.

Grbić nije štedeo ni nemačkog advokvata na čelu MOK, Tomasa Baha, koji je duboko upleten u čitavu hajku protiv Rusa.

„Nažalost, politikanstvo prvog čoveka Međunarodnog olimpijskog komiteta je dovelo do toga da se olimpijski pokret pocepa. I to je ono što meni lično najviše smeta. Mi smo sportisti. Ja imam prijatelja jako puno među Rusima i među Ukrajincima. Imam više prijatelja među Rusima, ne zato što ih više volim, nego jer ih više ima. Kako ja mogu da kažem mom prijatelju Sergeju Tetjuhinu, Karasovu, Ševčenku, Volkovu, Glušakovu, ili bilo kome od njih: „E, znate, vi meni više niste prijatelji“. Igrao sam u Rusiji godinu dana, to su moja braća. Ali isto tako kao što je i Igor Popov, kao što su i drugi, kao što je Agatin i mnogi drugi Ukrajinci s kojima sam igrao", kaže Vanja.

Na pitanje kako vidi aktuelnu situaciju, s obzirom na to da je strogo zabranjeno mešanje politike u sport, ali da je svima jasno da se to ne poštuje, Grbić je uzvratio kontra-pitanjem?

Zatim je nastavio...

„Tako bi trebalo da bude. Ja sam oduvek bio taj koji je govorio politika i sport ne treba da idu zajedno, odnosno da politika treba da podržava sport, u smislu da ga finansira. Zato što to obezbeđuje, zdravu, produktivnu naciju. Međutim, u poslednje vreme to apsolutno nije slučaj. Nažalost“, kaže Vanja s kojim smo u srcu Dorćola vodili razgovor.

Jugoslavija je istu sudbinu doživela 1992. godine kada su bile sankcije. Rusija je daleko moćnija, ali ne može da izbegne „teror“ koji trpi njen sport. Političke kandže duboko su zarivene...

„Ja bih se vratio još unazad. Nije to samo sada. Ako se vratite u 2014. godinu, recimo. Na Olimpijadi u Riju, bila je ista situacija. Optuženi su ruski sportisti da koriste doping i onda su svi generalno, osuđeni da ne mogu da učestvuju. Isinbajeva je propustila verovatno najvažniju Olimpijadu. Šarapova je bila optužena da koristi meldonin... Ništa se nije promenilo ni 2022. godine. Rusi su slušali, ne svoju himnu, nego himnu Međunarodnog olimpijskog komiteta. Ja sam bio tamo i znam, gledao sam i slušao. Vrlo je jasno da je sve orkestrirano od samog početka, da ono što je najjače oružje hladnog rata, a to je sport, bude u rukama kako bi se osujetila dominacija ovih ili onih", nastavlja priču Grbić.

Nismo mogli da ne iskoristimo priliku da ga ne pitamo da prokomentariše to što je ukrajinski teniser Sergej Stahovski zamerio Novaku Đokoviću što nije osudio rusku ofanzivu na Ukrajinu. Iako su prethodno bili u dobrim odnosima, Stahovski je otišao na ratište, s kog se neretko javlja, a osim Novaka kritikovao je Janka Tipsarevića i Viktora Troickog, još dvojicu srpskih tenisera s kojima je nekada delio teren i svlačionice.

„Pitam ko je on? On je nebitan. Znači, udarila muva na međeda, jaka stvar. Prvo, to nije sukob gde smo mi učesnici, gde mi jasno znamo šta je u pitanju. Naravno da će svako da radi ono što treba i što misli da treba. Tako i treba da ostane, to nije sporno. Mi ćemo verovatno istinu saznati kasnije. Mi sada znamo istinu onoga što se kod nas dešavalo ranije. Verovatno će i oni saznati neku istinu. Ono što znamo jeste da Ukrajina više nikada neće postojati, sigurno ne u okviru ovih granica to je jedno. A drugo, pitanje da li će i kako postojati zato što su ih Amerikanci zadužili do zla Boga. Zato što im je trebao lutak u obliku glumca. Nažalost. Ja nikada javno neću reći Ukrajinci su ovo ili ono, ili Rusi su ovo. Iako su mnogi ukrajinski sportisti, a prvo braća Kličko, pljuvali po Srbima i veličali Hrvate. Mislim da je to primitivno“, nije Grbić želeo da pređe granicu dobrog ukusa.

Ubrzo smo vratili priču u okvire sporta, koliko je to uopšte bilo moguće.

„Mnoge sportske organizacije, pa i Svetska odbojkaška federacija (FIVB) pomogla je ukrajinskim reprezentacijama da se spreme recimo za Svetsko prvenstvo. Ušli su Ukrajinci baš umesto Rusa i odigrali su odlično. Svaka čast. Jedan njihov igrač Plotnicki igra u Peruđi zaista veoma značajnu ulogu. I ja sad postavljam pitanje. Okej, i ovo đe da prođe, kao što prođe sve u životu. Završiće se, polarizovaće se stvari i opet ćemo sesti za sto svi zajedno. Kako ja mogu da pogledam svom prijatelju u oči, ako sam mu se po***o na glavu, a nisam ni znao. Šta ću da kažem: „E, znaš izvini, morao sam“. Ja ne živim taj život. Tragedija je što je uopšte do rata došlo. Meni je žao civilnih žrtava, kao što mi je žao naših žrtava koje samo mi žalimo, a druge ne zanima", zaključio je razgovor Vanja Grbić, legenda jugoslovenske i svetske odbojke.