„Oni su izloženi ogromnoj količini informacija sa svih strana. Nemaju razvijene veštine žive komunikacije jer im roditelji od malih nogu, kako bi zabavili dete, daju tablete i telefone i oni tamo počinju da komuniciraju sa virtuelnim slikama, a ne sa stvarnim ljudima. Nema kulture komunikacije, mnogo je potisnute agresije jer roditelji nemaju vremena za komunikaciju sa decom. Dete raste usamljeno u prilično agresivnom okruženju jer gleda vesti, igra igrice, igrice u kojima se puca. Sve to utiče loše na psihu“, kaže psiholog.
Kako dodaje, ako je dete uzelo oružje i krenulo da puca, znači da mu se „nešto nakupilo, da je postalo nepodnošljivo, te da je krenuo u protest protiv sveta“.
„Znači da je za njega svet agresivna sredina. Tinejdžeri ne znaju kako da se nose sa sopstvenom agresijom, ne znaju kako da komuniciraju između sebe. Nema kulture komunikacije – to je glavni razlog“, tvrdi Spesivceva.
Po njenom mišljenju, u školama bi trebalo da rade kompetentni psihoterapeuti koji neće voditi samo formalne razgovore, nego će aktivno učestvovati u životu učenika.