Srbija nije prva zemlja u kojoj se predlažu mere za ograničenje posedovanja i nošenja oružja nakon što su se dogodile tragedije poput one u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a u kojoj je stradalo osmoro učenika i jedan pripadnik školskog obezbeđenja.
Podsećamo, srpski predsednik Aleksandar Vučić predložio je niz mera za prevenciju zločina, među kojima su i uvođenje dvogodišnjeg moratorijuma za držanje i nošenje oružja, revizija svih dozvola za nošenje oružja, kontrola kako lica nose oružje, zabrana ulaska maloletnim licima u streljane i propisivanje krivično-pravne odgovornosti licima koja omoguće maloletnicima da dođu u posed oružja.
Japan je primer kako treba ograničiti upotrebu oružja
Prema mišljenju nekadašnjeg šefa beogradske policije Marka Nicovića, Srbija bi trebalo da kopira primer Japana, u kome ima manje od jednog pištolja na stotinu stanovnika.
„Znači, ne treba dozvoliti bilo kakvu vrstu držanja kod kuće, jer od držanja kod kuće dolazi sva opasnost. S druge strane, u Srbiji je problem što imate preko milion i po komada vatrenog oružja u privatnom posedu ilegalno. Tu treba sprovesti akciju otkupa oružja“, smatra Nicović.
Kako kaže naš sagovornik, mnoge države sprovele su akcije prinudnog otkupa i za to su odvojile velike novce. Novi Zeland je to učinio nakon masakra u Karjstčerču 2019. i za to izdvojio 65 miliona američkih dolara. Australija je počela da sprovodi prinudni otkup oružja nakon masakra u Port Arturu na Tasmaniji 1996, kada je ubijeno 35 ljudi i na taj način, za manje od godinu dana prikupila oko 650 000 komada jurišnog oružja koje je uništila.
„Ovde ima još jedan detalj. Ne možete dozvoliti da dete rukuje vatrenim oružjem. To je svuda u svetu zabranjeno pod krivičnom odgovornošću. Jer vi nekoga obučavate, dajete mu sredstvo da nekoga liši života, jer to lice je pred zakonom neodgovorno, nije svesno čina koji uradi. Uključujući i streljane. Kod nas je nonsens da dete uči taktičko pucanje“, kaže Nicović.
Iz onoga što je poznato u javnosti naš sagovornik izvlači zaključak da je maloletni počinilac masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“ morao da duže vremena uvežbava pucanje u pokretne mete, zbog čega bi trebalo zabraniti maloletnicima da posećuju streljane.
Onaj ko želi da izvrši ubistvo uvek nađe način
Zabrana maloletnicima da posećuju streljane jedna je od mera koja će dati efekte i prema rečima dekana banjalučkog Fakulteta bezbednosti, Predraga Ćeranića.
„I revizija izdatih dozvola takođe može biti produktivna, ali za meru dvogodišnjeg moratorijuma za kupovinu i prodaju oružja, nisam siguran da će dati željeni efekat“, smatra Ćeranić.
Naš sagovornik dodaje da onaj ko želi da izvrši ubistvo, uvek nađe mogućnost.
„Na primer, ranije su uobičajena sredstva za vršenje terorističkih napada bili samoubilački prsluk ili kalašnjikov. Ali, pošto su države uvele strožije mere, teroristički napadi vršili su se drugim, priručnim sredstvima“, objašnjava on.
Mere ograničavanja posedovanja, nošenja i upotrebe oružja koje su uvele Velika Britanija, Australija i Novi Zeland u tim zemljama su dale rezultate. U velikoj Britaniji posedovanje oružja smanjeno je na najmanju moguću meru nakon što su uvedeni restriktivni zakoni posle masakra u škotskom gradu Danblejnu 1996, kada je napadač ubio 16 učenika i jednu odraslu osobu.
U Australiji je od 1997. stopa posednika oružja prepolovljena, a stopa krivičnih dela počinjenih vatrenim oružjem dramatično je opala. Novi Zeland je, nakon ograničenja uvedenih neposredno posle masakra u Krajstčerču, godinu dana kasnije pooštrio zakone o oružju. Uveden je novi registar za praćenje kupovine i prodaje oružja, kao i kraće dozvole za one koji ih prvi put dobijaju.
U emisiji "Od četvrtka do četvrtka" bilo je reči i o nezapamćenoj tragediji koja se u sredu dogodila u beogradskoj školi.